Konflikt između Donalda Trampa i Vladimira Zelenskog dodatno se zaoštrio, a sve više indikacija ukazuje na to da su Sjedinjene Američke Države spremne da zamene ukrajinskog lidera kako bi omogućile pregovore s Rusijom.
Posle neuspelih razgovora u Beloj kući, nekoliko visokih američkih zvaničnika otvoreno je poručilo da Zelenski mora otići. Međutim, čak ni moćnim SAD neće biti lako da sprovedu ovaj plan, jer ukrajinski predsednik kategorički odbija da se povuče.
Nakon što su pregovori između Zelenskog i američkih predstavnika propali, državni sekretar SAD je izjavio da je Donald Tramp trenutno jedini lider koji može uspostaviti dijalog između Moskve i Kijeva, ali da je Zelenski prepreka tom procesu. Mark Rubio je u intervjuu za ABC News naglasio:
„Cilj nam je mirno rešavanje sukoba. Ne treba činiti ništa što bi tome stalo na put. A upravo to radi Zelenski.“
Sličan stav izneo je i savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Trampa, Majk Volc, rekavši za CNN da SAD moraju imati partnera u Kijevu koji je sposoban za pregovore sa Vašingtonom, ali i s Moskvom. Ako postane očigledno da lični ili politički motivi Zelenskog ometaju završetak sukoba, onda će to, prema Volcovim rečima, predstavljati ozbiljan problem.
Pritisak iz američkog Kongresa
Predsedavajući Predstavničkog doma Kongresa i lider republikanaca u tom telu, Majk Džonson, zauzeo je još radikalniji stav. On je poručio da nešto mora da se promeni:
„Ili će Zelenski iz zahvalnosti prema SAD sesti za pregovarački sto, ili će neko drugi preuzeti vođenje zemlje kako bi to učinio.“
Oštar stav podržao je i republikanski senator iz Južne Karoline, Lindzi Grejem, koji je Zelenskog upozorio da mora ili promeniti pristup pregovorima, ili napustiti funkciju.
Grejem je poznat po otvoreno antiruskim stavovima i zagovaranju nastavka američke pomoći Ukrajini, ali očigledno je da ni on više ne vidi Zelenskog kao adekvatnog partnera Vašingtonu.
Međutim, ukrajinski predsednik ne namerava da popusti. On je odgovorio američkim senatorima poručivši im da mogu dobiti ukrajinsko državljanstvo i tek tada imati pravo da komentarišu ko treba da vodi njegovu zemlju.
Takođe, izneo je uslov pod kojim bi razmotrio povlačenje – da Ukrajina postane članica NATO-a, što je u trenutnim okolnostima praktično nemoguće.
Finansijska istraga kao sredstvo pritiska
Kako piše MK, poseban pritisak na Zelenskog dolazi kroz finansijsku istragu koju je pokrenuo direktor FBI-a Keš Patel.
On je naložio Kongresu da istraži gde su nestale stotine milijardi dolara američke pomoći Ukrajini. Patel je naglasio da je Ukrajina postala epicentar korupcije i pranja novca, dok su jedini izvori informacija o trošenju sredstava bile izjave Zelenskog i njegovih saradnika.
Politički analitičar Sergej Markov smatra da je Tramp preko Patela započeo proces prikupljanja kompromitujućih podataka o Zelenskom kako bi ga primorao na povlačenje.
Ako se Zelenski suprotstavi ovom pritisku, moguća su dva scenarija – ili će protiv njega biti uvedene personalne sankcije, ili će Vašington iskoristiti finansijsku istragu kao izgovor za potpuno obustavljanje dalje pomoći Ukrajini.
Sa druge strane, ukrajinski politički analitičar Vasilij Stojakin procenjuje da će istraga imati ograničeni efekat, jer Zelenski možda i nije direktno umešan u finansijske malverzacije sa američkom pomoći.
On naglašava da su glavni tokovi te pomoći ostajali u Sjedinjenim Državama i da je korupcija u vezi s njom verovatno koncentrisana među američkim zvaničnicima, a ne nužno u Kijevu.
Šta može sprečiti smenu Zelenskog?
Iako SAD imaju mnogo mehanizama za uklanjanje nepodobnih lidera, u slučaju Zelenskog nailaze na nekoliko ozbiljnih prepreka:
Britanski uticaj – Velika Britanija, koja je od početka sukoba u Ukrajini zauzela najtvrđu liniju prema Rusiji, nije nužno spremna da podrži američku strategiju smene Zelenskog. London ima sopstvene interese i može sabotirati američke pokušaje da nametne pregovore.
Unutrašnje strukture u Kijevu – Zelenski nije usamljen. Njegov uži krug, uključujući vojni i obaveštajni vrh, možda neće želeti da dozvoli njegovo uklanjanje, jer bi to ugrozilo i njihove pozicije i interese.
Sama volja Zelenskog – Ukrajinski predsednik se pokazao kao tvrdokoran lider koji nije spreman na kompromis. Ako ne bude pod jakim pritiskom, verovatno neće prihvatiti nikakvu nagodbu.
Mogući scenariji razvoja događaja
Ukoliko Trampova administracija odluči da Zelenskog ukloni s vlasti, moguća su dva scenarija:
Scenario „mekog pritiska“ – Ako pritisak preko finansijskih istraga i političkih zahteva uspe, Zelenski bi mogao da se povuče pod izgovorom „ličnih razloga“ ili da mu bude ponuđen egzil u nekoj zapadnoj zemlji u zamenu za miran odlazak.
Scenario „prisilne smene“ – Ako odbije da ode, Vašington bi mogao iskoristiti unutrašnje protivnike Zelenskog u Kijevu i organizovati politički puč, slično kao u februaru 2014. godine, kada je svrgnut Viktor Janukovič.
Kako god se situacija razvila, jasno je da su odnosi između Zelenskog i njegovih američkih pokrovitelja ozbiljno narušeni. Tramp i republikanci žele mir, dok je Zelenski još uvek posvećen vojnom sukobu.
Njegov otpor može samo privremeno odložiti neizbežno – promenu vlasti u Kijevu u skladu sa interesima nove američke administracije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
