Politika deportacije ilegalnih migranata u Sjedinjenim Američkim Državama ponovo je postala centralna tema javne rasprave nakon što je predsednik Donald Tramp objavio nameru da pokrene najobimniju akciju deportacije u savremenoj istoriji zemlje.
Njegov plan podrazumeva ne samo proterivanje ljudi koji se nalaze u SAD bez legalnog statusa, već i niz kontroverznih mera, uključujući slanje pojedinih grupa ilegalnih migranata u treće zemlje, kao i pritvaranje određenih kategorija migranata u ozloglašenu bazu Gvantanamo na Kubi.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Međutim, ono što je izazvalo posebnu pažnju jeste informacija da američke vlasti planiraju da deportuju čak 1.182 osobe u države koje više ne postoje – Sovjetski Savez i Jugoslaviju, dok će još 254 osobe biti poslate u bivšu Čehoslovačku.
Ovu vest je preneo američki televizijski kanal Foks njuz, ukazujući na administrativni haos i problematičan pravni status pojedinih imigranata koji su decenijama živeli u SAD, ali nisu ažurirali dokumenta nakon raspada svojih matičnih država.
Deportacija migranata u nepostojeće države otvara niz pravnih i logističkih problema. Pre svega, nejasno je gde će američke vlasti zaista poslati ove ljude. Sovjetski Savez i Jugoslavija su se raspali početkom devedesetih godina prošlog veka, a njihove naslednice su sada nezavisne države sa sopstvenim zakonima o državljanstvu.
Čehoslovačka se raspala 1993. godine na Češku i Slovačku, koje takođe imaju svoje politike prema migrantima.
Mnogi od ovih migranata, prema procenama, ili nemaju važeća dokumenta ili ih uopšte ne poseduju, što dodatno komplikuje situaciju. SAD nemaju bilateralne sporazume sa bivšim republikama ovih država koji bi regulisali vraćanje ovih ljudi.
Teško je zamisliti da bi Rusija, Srbija, Češka ili druge zemlje naslednice prihvatile deportovane osobe bez odgovarajuće dokumentacije.
Trampova administracija je još tokom njegovog prvog mandata (2017–2021) insistirala na restriktivnim merama prema ilegalnim migrantima. Izgradnja zida na granici sa Meksikom bila je jedan od njegovih ključnih predizbornih obećanja, a sada, u novom mandatu, on želi da ide još dalje.
Deportacija 11 miliona ilegalnih migranata bila bi ogroman poduhvat, kako logistički, tako i finansijski. Zapadni mediji već su izračunali da bi Trampov plan mogao da košta američki budžet trilione dolara i da bi za njegovo sprovođenje bilo potrebno najmanje deset godina.
Jedan od najoštrijih predloga jeste korišćenje vojne baze Gvantanamo na Kubi za pritvor „najopasnijih ilegalaca“. Ova ideja već je izazvala kontroverze, budući da je Gvantanamo poznat po tome što se u njemu nalaze zatvorenici bez suđenja, mahom optuženi za terorizam.
SAD trenutno imaju oko 11 miliona ljudi bez legalnog statusa, ali su oni sastavni deo američke ekonomije. Veliki broj ilegalnih migranata radi u poljoprivredi, građevinarstvu i uslužnim delatnostima, često za niske plate i bez socijalnih beneficija.
Njihovo masovno proterivanje bi moglo da izazove ozbiljne poremećaje u privredi, posebno u sektorima koji zavise od jeftine radne snage.
Osim toga, deportacije bi mogle izazvati i humanitarne probleme. Mnoge porodice koje se nalaze u SAD sastoje se od legalnih i ilegalnih članova, što znači da bi roditelji mogli biti deportovani, dok bi njihova deca ostala u SAD, ili obrnuto. To bi dovelo do masovnih razdvajanja porodica i dodatno zaoštrilo debatu o etici takvih mera.
Trampov plan već nailazi na žestoke kritike, kako unutar SAD, tako i u međunarodnoj zajednici. Demokratama i liberalnim medijima ovo je još jedan povod da ga optuže za „nehumanu i besmislenu“ politiku prema migrantima.
Aktivisti za ljudska prava tvrde da bi sprovođenje ovih mera značilo ozbiljno kršenje osnovnih ljudskih prava.
Pored toga, međunarodni odnosi SAD sa državama u koje bi migranti trebalo da budu deportovani mogli bi da budu narušeni. Rusija, Srbija, Češka i druge zemlje naslednice bivših država verovatno neće biti voljne da prihvate deportovane osobe, pogotovo bez pravnog osnova.
Masovne deportacije koje planira Trampova administracija suočavaju se sa brojnim izazovima – pravnim, logističkim, finansijskim i političkim. Ideja da se ljudi deportuju u nepostojeće države dodatno oslikava administrativni haos i pravne komplikacije sa kojima će se SAD suočiti u pokušaju sprovođenja ovih mera.
Pored toga, ekonomske posledice bi mogle biti ozbiljne, dok bi humanitarni problemi i međunarodne reakcije dodatno zakomplikovali situaciju.
Ostaje da se vidi da li će Tramp uspeti da realizuje svoje planove, ili će se suočiti sa otporom, kako iznutra, tako i spolja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
