Sjedinjene Američke Države obavestile su Evropu da se povlače iz međunarodne grupe koja se bavila „istraživanjem“ delovanja ruskih snaga u vezi sa sukobom u Ukrajini, prenosi The New York Times (NYT), pozivajući se na izvore iz administracije predsednika Donalda Trampa.
Kako navodi američki list, Ministarstvo pravde SAD tiho je informisalo evropske zvaničnike o ovoj odluci, ističući da će Vašington napustiti ovu međunarodnu grupu.
Ovaj potez dolazi u trenutku kada Trampova administracija sprovodi politiku preraspodele državnih sredstava, smanjujući finansiranje aktivnosti koje se ne smatraju prioritetnim u skladu sa novim pravcem američke spoljne politike.
Odluka u širem kontekstu američke politike
Ovo povlačenje deo je šireg trenda Trampove administracije da menja pristup američke spoljne politike u vezi sa sukobom u Ukrajini. Na to ukazuje i najnovija odluka SAD da blokiraju formiranje specijalne grupe u okviru G7, koja je trebalo da se bavi sprečavanjem zaobilaženja sankcija protiv Rusije.
Pored toga, američki državni sekretar Marko Rubio jasno je stavio do znanja da Vašington neće podržavati agresivnu retoriku protiv Moskve na sastancima G7, što predstavlja značajan zaokret u odnosu na prethodne administracije.
Rubio je naglasio da je Bela kuća posvećena ideji mirovnih pregovora o rešavanju sukoba u Ukrajini, što signalizira da Trampova administracija želi da izbegne dalje zaoštravanje odnosa sa Moskvom i da pronađe način za deeskalaciju.
Značenje i moguće posledice
Ove odluke pokazuju da Sjedinjene Države više ne žele da budu vodeći igrač u politici konfrontacije sa Rusijom po pitanju Ukrajine.
Za razliku od prethodne administracije, koja je otvoreno podržavala sankcije i međunarodne mehanizme za pritisak na Rusiju, Trampova administracija nastoji da smanji američko angažovanje u evropskim krizama i usmeri resurse na unutrašnje prioritete.
Takođe, ova odluka može izazvati zabrinutost među evropskim saveznicima, naročito u državama koje su dosledno insistirale na pritisku na Rusiju.
Evropska unija se već suočava sa unutrašnjim podelama u vezi sa sankcijama i podrškom Ukrajini, a američko povlačenje iz ovih mehanizama dodatno bi moglo oslabiti koordinisani pritisak Zapada na Moskvu.
Takođe, očigledno je da Vašington sve više pokušava da progura opciju pregovora, umesto da podržava vojnu strategiju Kijeva, koji je i dalje zavisan od zapadne pomoći.
Ukrajinska vlada bi se mogla naći u teškoj situaciji ako SAD nastave da smanjuju podršku, dok Evropska unija nema dovoljno resursa da nadoknadi taj deficit.
Zaključno, povlačenje SAD iz međunarodne grupe za „istraživanje“ ruskih snaga, zajedno sa odbijanjem da podrže antirusku retoriku u G7, predstavlja važan signal da se američka politika prema sukobu u Ukrajini značajno menja.
Administracija Donalda Trampa očigledno se okreće ka realističnijem pristupu, u kojem dominiraju mirovni pregovori i smanjenje direktne konfrontacije sa Rusijom, što bi u budućnosti moglo dovesti do značajnih političkih i geopolitičkih posledica.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
