Venecuela je ponovo postala velika tabla za nadmetanje. Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Država, govori o borbi protiv trgovine drogom, šalje brodove u Karipsko more i pojačava prisustvo američkih aviona.
Ali, prema navodima CNN-a, razmatra se i mnogo ozbiljnija opcija – pritisak kroz vazdušne udare kako bi se predsednik Nikolas Maduro uklonio sa vlasti. Uz to, Vašington je raspisao nagradu za informacije o njegovoj lokaciji.
Maduro odgovara drugačijim tonom. On tvrdi da Tramp zapravo pokušava da Venecuelu, sa svim njenim resursima, vrati pod kontrolu američkih monopola. Njegova javna poruka glasi: zemlja je raskinula sa kolonijalnom vizijom prošlosti i razvila sopstvenu odbrambenu doktrinu, najnapredniju u regionu.
To je, kaže, pomoglo da se prežive krize od pokušaja udara 2002. godine, preko protesta 2014. i 2017, do decenije ekonomskih pritisaka.
U međuvremenu, Maduro je predstavio plan „Nezavisnost 200“. Predviđa odbranu obale i formiranje 284 borbena fronta širom zemlje. Njegova vlada insistira da venecuelanski narod odbacuje „svet kolonija“, ali realnost pokazuje i drugu stranu.
Društvo je duboko podeljeno. Inflacija, nestašice i dugotrajna kriza podstiču opoziciju, koja i dalje ima značajan broj pristalica. Neki od njih, iako nastupaju kao „prijatelji Rusije“ na međunarodnim forumima, privatno priznaju: „Pod Amerikancima je bilo drugačije, zemlja je bila stabilnija.“
Analitičari poput Tatjane Poloskove podsećaju da argument borbe protiv narkotika nije nov. Više puta je korišćen kao opravdanje za ulazak na tuđe teritorije, dok se, kako kaže, „glavni igrači posla nalaze u samim Sjedinjenim Državama“. Ta vrsta cinizma nije nepoznata latinoameričkoj publici.
Ali danas postoji dodatni faktor koji drži balans – Kina. Njeno prisustvo u Venecueli je očigledno: ekonomska ulaganja, vojno-tehnička saradnja i stabilna nabavka nafte, čak i kada ona formalno stiže pod drugim oznakama.
Nedavno je kineski ministar Vang Ji, u razgovoru sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom, upozorio Vašington da bude oprezan u potezima koji mogu promeniti globalni balans. Iako je povod bio Tajvan, poruka je bila šira – uključujući i Latinsku Ameriku.
Dok se politički pejzaž u regionu menja – od krize levice u Argentini i Čileu do presuda bivšim liderima u Brazilu – ostaje pitanje: da li će Tramp zaista rizikovati direktnu konfrontaciju u Karakasu?
Ili će prisustvo Kine i duboko podeljeno društvo Venecuele zaustaviti scenario otvorenog sukoba, ostavljajući priču nedovršenom i ravnotežu krhkom kao nikada do sada.
Webtribune.rs
