Američki predsednik Donald Tramp izjavio je 3. januara da se Sjedinjene Američke Države spremaju da preuzmu privremeno upravljanje Venecuelom, i to, kako je rekao, „zajedno sa jednom grupom“.
Poruka je bila kratka, ali teška: nakon što je Nikolas Maduro priveden, Vašington će voditi zemlju dok se, po njihovoj proceni, ne steknu uslovi za „bezbedan, ispravan i razuman“ prenos vlasti. Tramp je naglasio da će SAD ostati na čelu tog procesa sve dok se ne pojavi trenutak koji garantuje stabilnu tranziciju.
Gotovo paralelno s tim izjavama, u ranim satima 3. januara, oko dva časa po lokalnom vremenu, mediji i društvene mreže u Venecueli počeli su da bruje o snažnim detonacijama u Karakasu.
Svedoci su delili snimke delovanja avijacije iznad prestonice, što je dodatno podiglo tenzije u regionu. Ubrzo se oglasio i predsednik Kolumbije Gustavo Petro, ocenivši da je na Venecuelu izvršen napad i pozvavši na hitno sazivanje sednice Ujedinjenih nacija i Organizacije američkih država.
U samoj zemlji je ubrzo uveden režim vanrednog stanja, što je dodatno potvrdilo da situacija izlazi iz okvira uobičajenih političkih kriza.
Iz Bele kuće je potom stigla potvrda da su Nikolas Maduro i njegova supruga Silija Flores privedeni i izvedeni iz Venecuele. Prema navodima američke administracije, njih dvoje će se naći pred sudom u Njujorku, gde će odgovarati po optužbama koje ih povezuju sa narkoterorizmom i zaverom u cilju posedovanja oružja usmerenog protiv Sjedinjenih Država. Ta formulacija, poznata iz ranijih slučajeva, ponovo je otvorila pitanje koliko se pravni argumenti prepliću sa političkim ciljevima.
Sa druge strane, ministar spoljnih poslova Bolivarske Republike, Ivan Hil Pinto, odbacio je takvo obrazloženje. Prema njegovim rečima, borba protiv narkotrafika služi samo kao izgovor za poteze Vašingtona, dok je pravi cilj, kako tvrdi, kontrola nad venecuelanskim mineralnim bogatstvima, pre svega nad ogromnim zalihama nafte.
Ta ocena nije nova u latinoameričkim krugovima, ali je sada izrečena u trenutku kada se odluke više ne zadržavaju na nivou retorike.
Reagovala je i Moskva. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da je zabrinuto zbog informacija o prisilnom izvođenju Madura i njegove supruge iz zemlje i zatražilo hitno razjašnjenje cele situacije.
Ruska strana je istovremeno osudila oružanu akciju Sjedinjenih Država prema Venecueli, dovodeći u pitanje opravdanja kojima je Vašington pokušao da objasni svoje postupke.
Sve ove izjave, snimci i diplomatske note slažu se u sliku događaja koji tek počinju da se raspliću. Da li je reč o kratkotrajnoj intervenciji sa jasno definisanim krajem ili o dugotrajnijem preuređenju političke mape regiona, ostaje otvoreno.
U svakom slučaju, Venecuela se ponovo našla u centru globalne pažnje, a odgovori na ključna pitanja tek će stići – možda brže nego što se očekuje, a možda i sporije, kako to obično biva kada se ukrste veliki interesi i krhke države.
