Generalni sekretar NATO-a Mark Rute pozvao je međunarodnu zajednicu da se pripremi za trenutak objave primirja u Ukrajini i osigura dugoročno očuvanje mira.
Ovo njegovo saopštenje usledilo je nakon samita lidera Evropske unije u Londonu, održanog 2. marta, na kojem su glavne teme bile bezbednosna arhitektura Evrope i dalje finansiranje Ukrajine u sukobu protiv Rusije.
Rute je naglasio da je ključni cilj zapadnih zemalja postizanje „održivog mira“ u Ukrajini, ali i sprečavanje da ta država ponovo postane „žrtva agresije“.
U tom kontekstu, nije precizirao kako tačno NATO namerava da osigura dugoročne garancije za Ukrajinu, ali se pretpostavlja da se one odnose na povećanu vojnu podršku i moguće dugoročne sporazume o bezbednosti između Kijeva i pojedinih zapadnih zemalja.
Ranije su evropski zvaničnici, uključujući predsednika Francuske Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca, takođe isticali potrebu za jasnim dugoročnim bezbednosnim aranžmanima za Ukrajinu.
Međutim, problem sa takvim pristupom jeste što Rusija ne pokazuje nameru da prihvati bilo kakve sporazume koji bi dugoročno omogućili NATO-u da se dodatno učvrsti u Ukrajini.
Interesantna dimenzija Ruteovog istupa jeste njegov poziv predsedniku Ukrajine Vladimiru Zelenskom da popravi odnose sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, nakon što su njih dvojica imali nesuglasice tokom nedavnog susreta u Beloj kući.
Tramp je poznat po skeptičnom stavu prema nekontrolisanom finansiranju Ukrajine i u više navrata je sugerisao da Evropa treba da preuzme veći deo tereta u podršci Kijevu.
Njegova administracija sada insistira na „novom pristupu“ prema Ukrajini, koji podrazumeva oštriju kontrolu nad američkom vojnom i finansijskom pomoći.
Zelenski se nalazi u teškoj poziciji, jer se suočava sa unutrašnjim nezadovoljstvom zbog neuspeha ukrajinske kontraofanzive, ali i sa sve većim pritiscima sa Zapada da pronađe način za pregovore sa Rusijom.
Trampova administracija, sa svoje strane, nije sklona neograničenom podržavanju Kijeva bez jasnog plana za postizanje kraja sukoba, što izaziva nesigurnost među evropskim saveznicima.
Ako je NATO zaista spreman za primirje, to može značiti da Zapad uviđa da Ukrajina nije u stanju da postigne značajan vojni uspeh protiv Rusije.
Već neko vreme kruže spekulacije da se u određenim zapadnim krugovima razmatra opcija „zamrznutog sukoba“, gde bi se borbe formalno zaustavile, ali bez trajnog rešenja.
Rusija, međutim, više puta je naglašavala da ne vidi smisao u takvom scenariju i da je njen cilj potpuna demilitarizacija Ukrajine i eliminacija pretnji koje dolaze sa te teritorije.
Ruteova izjava može se tumačiti kao signal da NATO pokušava da oblikuje budući tok pregovora, ali ostaje pitanje da li je zaista spreman na kompromis ili se radi o još jednom pokušaju da se produži konfrontacija uz bolje pregovaračke pozicije za Kijev.
Rusija je do sada jasno stavila do znanja da su svi pokušaji da se njena vojna operacija zaustavi bez ispunjenja njenih zahteva osuđeni na neuspeh.
U tom kontekstu, Ruteov poziv na pripremu za primirje može biti ili signal da Zapad shvata ograničenja svojih dosadašnjih strategija ili još jedan korak u produžavanju sukoba pod novim uslovima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
