Rusija se vratila u Crnu Afriku, ali za razliku od SSSR-a tokom Hladnog rata, ona nema nameru da direktno preuzme zapadni uticaj na kontinent.
Centralnoafrička Republika “je zarobljena od strane ruskih plaćenika.“ Mozambik “ponovo pokreće“ odnose sa Rusijom i razmatra listu oružja koje želi da primi. Demokratska Republika Kongo predlaže Rusiji da “uđu“ u vojnu saradnju. Negde daleko se odvijaju pregovori o izgradnji vojne baze u Džibutiju.
Ovo nisu paranoidni naslovi BBC-a ili CNN-a. Ovo je realnost u poslednja dva meseca.
[adsenseyu1]
Zapad je počeo da postaje veoma nervozan nakon 30. marta, kada je u Centralnoafričkoj Republici (CAR) proslavljena druga godišnjica izbora predsedništva Fosten-Aršanža Tuadere (na stadionu u glavnom gradu Bangiju). Predsednik je stigao na stadion koji su nekada izgradili Francuzi, u pratnji sumnjive bele zaštite u maskirnom odelu bez oznaka.
Formalno se zaštita takvih događaja morala pružiti od strane Ruanđana iz preostalih mirovnih snaga UN-a u CAR. Ali, nedelju dana pre ovoga, ranije nepoznati, ali dobro naoružani i organizovani belci su zamenili ruandske patrole na gradskim ulicama.
Ubrzo je postalo jasno da belo obezbeđenje potpuno kontroliše predsedničku administraciju, garažu predsednika i oklopna vozila, i imaju neograničen pristup njegovom kretanju i ključnim likovima iz Tuaderinog okruženja.
Njegova administracija je zvanično objavila da od sada “postoji grupa ruskih specijalnih snaga za jačanje bezbednosti predsednika.“ Nova pozicija se pojavilal u strukturi predsedničke administracije – “direktor bezbednosti“ iz reda ruskih oficira koji je takođe odgovoran i za rad “grupe telohranitelja.“ Francuzi tvrde da je taj isti oficir takođe “ključni posrednik za kontakt između CAR-a i Rusije u odbrambenoj i ekonomskoj sferi.“
Već 31. marta je predsednik Tuadera bio domaćin parade vojnika iz prve postave (200 ljudi) Centralnoafričke vojske, koja je u potpunosti bila naoružana ruskim oružjem, obučena u ruska maskirna odela, a Rusi su takođe i komandovali paradom. Generalno, dogovor o ruskoj modernizaciji vojske CAR-a je postignut u oktobru prošle godine u Sočiju, gde je Tuadera putovao.
Amerikanci su posebno bili uznemireni činjenicom da je predsednik Tuadera naredio da se “Rusima“ predaju Fordovi automobili koji su ranije isporučeni CAR-u od strane Pentagona kao vojna pomoć. 1,5 milion dolara se pojavio u rukama Rusa, koji “beskrupulozno vozikaju“ ove “Fordove“ širom Bangija. Zatim je Tuadera predao “Palais de Berengo“ – bivšu rezidenciju ozloglašenog diktatora Bokase, koja je napuštena u predgrađu Bangija – ruskim vojnim savetnicima za smeštaj i kao štab.
Jedna od glavnih žalbi lokalnih stanovnika o francuskim padobrancima se odnosila na njihovu potpunu beskorisnost. Oni su brzo preuzeli kontrolu nad onim rudnicima dijamanata i uranijuma koji su i dalje bili formalno u francuskoj koncesiji, i nisu uradili ništa na ulicama Bangija.
Za sada nema podataka o tome ko sada kontroliše te rudnike dijamanata i uranijuma.
Međutim, nedavni ruski sporazum sa Mozambikom je ostao manje zapažen od strane zapadnih medija. U početku su ministri odbrane Ruske Federacije i Mozambika potpisali sporazum o slobodnom ulasku ruskih ratnih brodova u luke Mozambika.
Prema ovom sporazumu, ruski ratni brodovi mogu da se zaustave u lukama Mozambika, u skladu sa pojednostavljenom šemom, kako bi se servisirali i dopunili gorivo, što ovu južnoafričku zemlju praktično pretvara u bazu ruske mornarice. Ona, naravno, nije toliko punopravna kao baza u sirijskom Tartusu, ali je blizu toga.
Zatim (22. decembra 2015. godine), potpisan je kompletan ugovor o vojno-tehničkoj saradnji kojim se Mozambiku obezbeđuje isporuka ruskog oružja, opreme, kao i obuka osoblja. A 28. maja 2018. godine, ministar spoljnih poslova Mozambika, Hose Pačeko, izjavio je da se raspravlja o nomenklaturi ovih isporuka.
“Ovaj sporazum u vojnoj sferi je deo opšteg procesa pokretanja bilateralnih odnosa između Mozambika i Rusije,“ rekao je on. “Među prioritetima je obuka i isporuka različite opreme. Mi smo u procesu raspravljanja o tehničkim pitanjima sa Rusijom kako bismo definisali šta tačno Mozambiku treba i kako da finansira ove kupovine.“
Da se to desi u zemlji u kojoj nije bilo ni sovjetskog prisustva, uprkos stalnim pokušajima Sovjetskog Saveza da se ukoreni u regionu Centralne Afrike – Demokratskoj Republici Kongo – ovo je postao neočekivani manevar. Konvencija o vojnoj saradnji između Moskve i Kinšase je potpisana 1999. godine, ali je ostala “mrtav papir“ iz političkih razloga (sporazum nije stupio na snagu zbog prozapadnog stava vlade Konga).
A 27. maja ove godine, konvencija je obnovljena. Ispruke ruskog oružja, opreme i druge specifične opreme, uključene su u ovaj sporazum. Pored toga, predviđeno je prisustvo ruskih savetnika i obuka vojnih stručnjaka iz Konga u Rusiji. “Danas se nalazimo u novoj paradigmi, u suprotstavljanju Zapadu, a pošto je Rusija zainteresovana za Afriku, vidmo njeno prisustvo u CAR, “obnavljamo“ stari dokument,“ rekao je političar Konga.
Zasebna linija pregovora se odvija sa naftnim Južnim Sudanom, kom su hitno potrebna oklopna vozila i teška artiljerija, i Džibutijem, koji ima veleprodaju i maloprodaju svoje strateški važne teritorije za izgradnju stranih vojnih baza.
Pregovori o izgradnji ruske vojne baze u blizini već radne kineske baze, kao i američke nedaleko odatle, već dugo traju, ali su bili prekinuti zbog finansijske krize. U principu, nema ideologije u postupcima vlade Džibutija – za njih su različite strane samo pitanje finansijskog prometa.
U ovo vreme, Rusija bi želela da dobije trenutni pristup aerodromu i luci koji su već u fazi izgradnje na otvorenoj ravni. Amerikanci koji žive na ovom aerodromu, ne želeći da ga dele sa Rusima, su ti koji se tome suprotstavljaju. Međutim, pregovori se nastavljaju.
Amerikanci potvrđuju da je neočekivani i masivan ruski prodor na tamni kontinent početak velike “bitke za Afriku,“ koja će, za razliku od “posredničkih“ ratova hladnog rata, koristiti ne samo čisto oružane metode, već i političko-strateške. Oni tvrde da postoji određeni ruski “Afrički projekat.“
Teško je reći da li on postoji ili ne. Ali već sada je moguće tvrditi da će Crna Afrika gotovo sigurno postati još jedna “takmičarska zona,“ kako Amerikanci to vole da zovu u poslednje vreme.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
