Penzionisani ruski pukovnik i stručnjak za protivvazdušnu odbranu Mihail Mihajlović Hadarjonk odgovara na ključna pitanja u vezi sa slanjem „patriota“ Kijevu
Početkom januara, nemački kancelar Olaf Šolc i predsednik SAD Džozef Bajden su u zajedničkom saopštenju najavili slanje i drugog PVO sistema „patriot“ Ukrajini, nakon što je Vašington krajem decembra 2022. godine obećao da će kijevskom režimu poslati prvi u okviru paketa pomoći u vrednosti od 1,8 milijarde dolara.
Budući da je Pentagon već počeo da obučava ukrajinske vojnike kako da rukuju tim naprednim sistemom u bazi u Oklahomi, te da će obuka biti završena za nekoliko meseci, može se očekivati da će „patrioti“ u skorijoj budućnosti debitovati i na bojnom polju.
S tim u vidu, postavlja se pitanje – kako će implementacija „patriot“ sistema izgledati u praksi, i šta ona tačno znači za sledeću fazu sukoba?
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Na ta pitanja nastoji da odgovori nova analiza penzionisanog pukovnika i stručnjaka za protivvazdušnu odbranu Mihaila Mihajlovića Hadarjonka za „RT internešenel.“
Istorija „patriot“ sistema
Ukrajina će postati devetnaesta zemlja na svetu koja koristi ili planira da koristi taj PVO sistem. Prve „patriote“ je američka vojska stavila u funkciju još 1980-ih godina, dok je „patriot“ u praksi prvi put primenjen tokom Zalivskog rata 1991. godine, a zatim i tokom nezakonite anglo-američke invazije na Irak 2003.
„Patriot“ je od tada značajno unapređen i njegova poslednja modifikacija uključuje preciznije radare visokih performansi i naprednije presretačke rakete zemlja-vazduh „PAC-3“.
I dalje se ne zna koju će verziju „patriota“ kijevski režim dobiti, ali Hadarjonak pretpostavlja da je reč upravo o verziji opremljenoj „PAC-3“ raketama.
Kada će i kako „patriot“ stići u Ukrajinu?
Budući da ukrajinska vojska već ima iskustva sa PVO sistemima „S-300“ koji ima strukturne sličnosti sa „patriotom“, ruski stručnjak očekuje da obuka neće trajati dugo.
Put koji „patriot“ treba da pređe do svoje krajnje destinacije na bojnom polju isti je kao i kod bilo kog drugog raketnog sistema koji koriste ruske ili ukrajinske trupe.
Prvo, vojno osoblje se preobučava u posebno opremljenom centru. Zatim se oružje, zajedno sa pratećom opremom i rezervnim delovima doprema protivvazdušnim raketnim divizijama.
Naredna faza se sastoji od prvog gađanja protivvazdušnim vođenim projektilima. Zatim se PVO sistem sklapa, priprema za transport i šalje na utovarnu stanicu, poput aerodroma ili luke.
Na kraju, jedinice i divizije koje su primile novu opremu putuju do mesta razmeštaja i predstojećih borbenih dejstava vazdušnim, morskim ili kopnenim putem.
S obzirom na vreme potrebno za celokupnu pripremu, Hadarjonak očekuje da će „patrioti“ biti spremni i postavljeni na pozicije martu.
Koje su posledice slanja „patriota“ Kijevu?
Budući da procenjena vrednost samo jednog „patriota“ može dostići milijardu dolara (400 miliona dolara za opremu i 690 miliona dolara za rakete), on ubedljivo predstavlja najskuplji sistem naoružanja koji je kijevski režim do sada dobio od Zapada.
Nazvati „patriot“ najsavremenijim proizvodom vojno-industrijskog kompleksa SAD nije preterivanje, ukazuje Hadarjonak.
Shodno tome, ruski stručnjak procenjuje da, ako je Bela kuća odlučila da pošalje tako napredno oružje u Ukrajinu, snabdevanje Kijeva zapadnim tenkovima kao što su nemački „leopard 2“ neće predstavljati nikakav problem, te da je slanje borbenih aviona poput „F-15“ i „F-16“ samim tim sledeći korak.
Imajući u vidu veliki potencijal „patriota“ u borbi protiv aviona, krstarećih raketa, taktičkih balističkih i drugih projektila, taj sistem će biti od neprocenjive vrednosti za Kijev.
Hadarjonak očekuje da će dva „patriota“ biti razmeštena u blizini Kijeva.
Međutim, bilo bi potrebno desetine „patriota“ da se pokriju svi administrativni i politički centri, odnosno ključni energetski objekti u Ukrajini. Ruski stručnjak sumnja da će Kijev dobiti toliki broj u doglednoj budućnosti.
Koje su slabosti „patriota“?
Kako Hadarjonak navodi, broj protivvazdušnih vođenih raketa koje će biti isporučene uz „patriote“ predstavlja glavni problem za Kijev, budući da je do sada iskorišćeno daleko više raketa tokom odbijanja ruskih vazdušnih napada nego što je bilo očekivano.
Ako Ukrajina ne dobije dovoljno „projektila“, dva „patriot“ sistema neće služiti mnogo čemu nakon što municije nestane.
Što se tehničkih slabih tačaka tiče, Hadarjonak ukazuje da multifunkcionalni radar „AN/MPQ-53“ ima prilično slabu sposobnost pretraživanja, što karakteriše ne samo „patriot“, već i radare ruskog PVO sistema „S-300/400“.
Kod ruskih sistemima, taj nedostatak biva kompenzovan tako što se divizijama koje koriste sisteme „S-300“ i „S-400“ diktiraju mete iz komandnih centara opremljenim radarima („RLO 64N6“, „S-300“), odnosno radarskim kompleksima („RLK 91N6E“, „S-400“), te će i kijevski „patrioti“ morati da budu potpomognuti na sličan način.
Hadarjonak citira pojedine stručnjake koji navode dobijanje informacija od „boinga E-3 sentri“ kao jedno rešenje, ali smatra da SAD i njihovi zapadni saveznici neće pristati na razmeštanje pomenutih aviona na ukrajinske aerodrome.
Koji će biti ruski odgovor na „patriote“?
Hadarjonak navodi da će „patrioti“ neminovno postati mete visokog prioriteta za rusku vojsku, ali zaplenu „patriot“ sistema od strane ruskih snaga smatra malo verovatnim scenarijem.
Ti sistemi neće biti razmešteni na liniji fronta već na samim leđima ukrajinske vojske, navodi ruski stručnjak i dodaje da, primera radi, ni jednan „M142 HIMARS“ do sada nije pao u ruke ruske vojske.
Dalje, „patrioti“ su izrazito mobilni – Hadarjonak ukazuje da je potrebno svega 25 minuta da se sistem sklopi i da se posle nekoliko ispaljenih salvi može brzo premestiti na drugu poziciju, dok ni lociranje „patriota“ neće biti lako.
Budući da ukrajinska vojska i dalje koristi mobilne PVO sisteme „S-300PT“ za čije je sklapanje i razmeštanje potrebno nekoliko sati, Hadarjonak ukazuje da će „hvatanje“ „patriota“ biti daleko teže.
Što se tiče uništavanja „patriota“, Hadarjonak smatra da bi ruska vojska mogla da se osloni na antiradarske rakete tipa „X-31P“, vođene rakete vazduh-zemlja poput „X-29T“, „X-38Mxx“, „X-59MK“ i druge, ili, pak, na gravitacione bombe poput „OFAB-250-270“ i „FAB-500“.
Za koji god način da se odluči, neutralizacija „patriota“ biće jedan od izazova sa kojima će ruska vojska morati da se suoči u bliskoj budućnosti.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
(RT)
