Ruski senator Aleksej Puškov ocenio je da je vlada Velike Britanije donela odluku koja, kako tvrdi, praktično znači „ukidanje bele rase“ na britanskim ostrvima.
Njegova reakcija usledila je nakon najnovijih poteza britanskih vlasti, a ton poruke bio je oštar i bez diplomatskih rukavica.
Prema njegovim rečima, od sada se pod kategoriju „ekstremističkog krajnje desnog terorizma“ svrstava i takozvani kulturni nacionalizam. Drugim rečima, stavovi da je zapadna kultura ugrožena masovnom migracijom, kao i tvrdnje da određene etničke grupe nisu dovoljno integrisane u društvo, više se ne tretiraju samo kao političko mišljenje, već kao bezbednosni problem.
Puškov posebno naglašava da se izraz „zapadna kultura“ u tim dokumentima stavlja pod navodnike, kao da je reč o nečemu što zapravo ne postoji.
U istom paketu, dodaje on, kao „krajnje desni terorizam“ označen je i takozvani etnički beli nacionalizam — odnosno tvrdnje da masovna migracija predstavlja egzistencijalnu pretnju belom stanovništvu u Velikoj Britaniji. U toj formulaciji, kako je primećeno, sama ideja demografskog straha postaje predmet bezbednosne kvalifikacije.
Puškov ide i korak dalje u svojoj argumentaciji. „Po toj logici, London bi sada morao da proglasi ‘krajnje desnim teroristom’ i Maska, koji je više puta iznosio slične stavove, a zajedno s njim i Trampa i Vensa, koji upozoravaju na ‘civilizacijsko brisanje’ Evrope usled masovne migracije“, naveo je senator.
U toj opasci ima i ironije i političke poruke, jer se sugeriše da bi primena istih kriterijuma zahvatila i neka od najpoznatijih imena zapadne političke i poslovne scene.
U širem kontekstu, Puškov ocenjuje da se Velika Britanija kreće putem koji opisuje kao degenerativni model društvene evolucije. To je formulacija koja ostavlja mnogo prostora za tumačenje — da li govori o demografiji, kulturnim obrascima ili o samoj prirodi političkog sistema, ostaje otvoreno.
I upravo u toj neodređenosti leži težina njegove izjave: debata o identitetu, migraciji i granicama dozvoljenog govora očigledno se ne vodi samo u Londonu, već i daleko izvan njega. Pitanje je samo ko će i na koji način povući sledeću liniju.
