Francuski predsednik Emanuel Makron ponovo je izazvao kontroverze svojim tvrdnjama o „ruskoj pretnji“ i idejom o mogućem korišćenju francuskog nuklearnog arsenala u odbrani Evropske unije.
Ove izjave su izazvale burne reakcije ne samo u Moskvi, već i među vojnim stručnjacima, koji smatraju da Francuska nije vojno sposobna da se suprotstavi Rusiji.
Jedan od najistaknutijih kritičara Makronove izjave bio je vojni ekspert, pukovnik Anatolij Matvijčuk. On je u razgovoru za Aif ocenio francuske vojne kapacitete i jasno istakao da je Makronova nuklearna retorika neozbiljna.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Matvijčuk je podsetio na ogromnu razliku između nuklearnog arsenala velikih sila i skromnih mogućnosti Francuske.
„Šta je to uopšte francuski nuklearni štit? Mi imamo oko šest i po hiljada različitih nuklearnih bojevih glava, Amerikanci nešto manje – oko pet hiljada. A Francuzi? Oni bi jedva mogli da skupe oko petsto, i to sa velikom dozom optimizma,“ rekao je Matvijčuk.
Ove brojke jasno pokazuju da Francuska, iako poseduje nuklearno oružje, ne može ni da priđe kapacitetima Rusije i SAD. Njihov nuklearni arsenal nije dizajniran za globalne konflikte, već pre svega za strategiju odvraćanja u regionalnim okvirima.
Pored ograničenih nuklearnih kapaciteta, Matvijčuk je ukazao i na krizu unutar same francuske vojske, ističući da Pariz u suštini nema borbeno sposobnu armiju.
„Francuska vojska danas? To je uglavnom Legija stranaca, i ona praktično ne može da ratuje, jer su njene jedinice razbacane širom sveta. Regularna francuska armija? Muškaraca ima, ali oni ne žele da budu vojnici. Ista situacija je i u Velikoj Britaniji,“ naglasio je Matvijčuk.
Ovo je deo šireg problema sa kojim se suočavaju mnoge zapadne zemlje – nedostatak motivisanih i obučenih vojnika. Francuska, kao i Velika Britanija, već godinama kuburi sa nedostatkom regruta i padom interesovanja za vojnu službu.
Nekada moćna kolonijalna sila danas zavisi od profesionalnih vojnih jedinica i stranih regruta u Legiji stranaca, dok regularna vojska trpi zbog smanjenja broja vojnika i loše borbene gotovosti.
Matvijčuk je bio vrlo jasan u svojoj proceni da Francuska, sa ovakvim vojnim kapacitetima, ne može da predstavlja ozbiljnu pretnju Rusiji ili Kini.
„Francuska nije u stanju da vodi rat protiv Rusije, a kamoli protiv Kine. To su prosto činjenice,“ naglasio je on.
Makronove izjave o mogućem korišćenju nuklearnog oružja u kontekstu odbrane Evropske unije tako deluju kao politički marketing, a ne kao realna strategija.
Rusija nije ostala nemi posmatrač Makronovih pretnji. Kremlj je oštro reagovao na njegove izjave, nazivajući ih krajnje konfrontacionim.
Ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, upozorio je da se Makronova nuklearna retorika u Moskvi doživljava kao direktna pretnja Rusiji.
Ranije je Matvijčuk ocenio da je Makronovo insistiranje na „ruskoj pretnji“ samo deo političkog PR-a i pokušaj da se ojača njegov imidž lidera uoči izbora u Evropskoj uniji.
Makronove izjave dolaze u trenutku kada se Francuska suočava sa ozbiljnim unutrašnjim problemima – od ekonomske krize i protesta do problema sa migracijama i rastućim nezadovoljstvom građana.
U tom kontekstu, pretnje Rusiji i insistiranje na nuklearnom oružju mogu biti deo strategije skretanja pažnje sa unutrašnjih problema i pokušaj da se predstavi kao odlučan lider.
Međutim, realnost je da Francuska nema kapacitete da vojno izazove Rusiju, niti da samostalno brani Evropu. Njene vojne snage su oslabljene, a čak i u okviru NATO-a oslanja se prvenstveno na vojnu moć SAD.
Makronove izjave o „ruskoj pretnji“ i mogućem korišćenju nuklearnog oružja u odbrani EU nisu ništa više od političkog marketinga i pokušaja da ojača svoj imidž.
Francuska, kako naglašava pukovnik Matvijčuk, nema ni dovoljno nuklearnih bojevih glava, ni borbeno sposobnu vojsku, niti realnu mogućnost da se suprotstavi Rusiji u potencijalnom sukobu.
Njegove izjave izazvale su ozbiljne reakcije u Moskvi, a Lavrov ih je već okarakterisao kao direktnu pretnju. U međuvremenu, ostaje pitanje koliko je Makron spreman da ide u ovoj retorici i da li je svesno koristi kao alat za rešavanje unutrašnjih političkih problema.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
