29.oktobra su završene rusko-srpske vežbe “Slovenski štit” tokom kojih je Rusija prvi put izvan svojih granica rasporedila S-400 u svrhe obuke.
Osim toga, Srbija je potpisala sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom.
Takva aktivnost evroazijskih zemalja zabrinula je rukovodstvo Evropske unije, koje je prethodno govorilo o nespojivosti kursa ka evropskim integracijama i saradnje sa Istokom.
[adsenseyu1]
Georgij Engelhardt, istraživač na Odeljenju za savremenu istoriju srednje i jugoistočne Evrope na Institutu za slavistiku Ruske akademije nauka nauka govorio je o tome kako će se razvijati odnosi između balkanskih zemalja i članica Evroazijske unije (EEU) i šta je uzrok ogorčenosti Brisela zbog otvorenosti Beograda prema Istoku.
Eurasia Expert: Georgij Nikolajevič, 25. septembra je potpisan Sporazum o zoni slobodne trgovine između Srbije i EAU. Zašto je, prema Vašem mišljenju, Evropska unija tako oštro reagovala na potpisivanje ovog ugovora? Uostalom, koliko znamo, Srbija je već potpisala sporazum o pridruživanju sa EU?
Georgij Nikolajevič Engelhardt: Da, to je apsolutno tačno. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan je još 2007. godine. Holandija ga je ratifikovala prošle godine, a od 2014. traju pregovori. Mislim da je nezadovoljstvo Brisela uzrokovano činjenicom da se država povezala sa alternativnim integracijskim modelom, ili sa drugim integracijskim centrom. Odnosno, država koja se dugo smatrala apsolutno bez alternative i koja je ušla u zonu političke i ekonomske dominacije EU, odjednom, iako teoretski, ulazi u neki drugi oblik integracije sa drugom strukturom. To izaziva iritaciju, posebno u kontekstu problema same Evropske unije u celini, poput mogućnosti da Velika Britanija napusti EU, kao i neke druge zemlje. EU sada prolazi kroz teška vremena koja ne doprinose smirenoj reakciji čak i na događaje koji ne predstavljaju nikakvu direktnu pretnju.
[adsenseyu4]
Eurasia Expert: Koliko razumem, zemlje EEU su do ulaska u Evropsku uniju 2009. imale vrlo sličnu situaciju sa Hrvatskom. Bilo je trgovine, ali tada to niko nije sprečio. Zašto, dakle, u slučaju Srbije takva reakcija?
Georgij Nikolajevič Engelhardt: Poanta je u temeljnoj razlici između situacije pre jedne decenije i trenutne. Kriza 2014. u odnosima Rusije i Evropske unije, dovela je do snažnog režima sankcija za obe strane. Uprkos pozitivnoj dinamici u prošloj godini u političkim odnosima Moskve i Brisela, oni su sada na znatno nižem nivou nego pre 2013. Ukrajinska kriza iz 2014. još uvek nije prevaziđena. Sećamo se kako je Evropska unija sa neprikrivenim osmehom prihvatila vest o stvaranju Evroazijske unije, razgovarala o nemogućnosti upoređivanja njihovog već „dobro funkcionišućeg i moćnog sistema“ s našom „improvizacijom“. Niko nije želeo ozbiljno da razgovara o EEU i nije shvatao šta od toga može da bude. Sada postepeno postaje jasno da postoje “nekakva politička dostignuća”, naglašena činjenicom da je zemlja iz zone uticaja EU zainteresovana za evroazijski integracijski sistema, što je zvanično potvrdila deklaracijom.
Eurasia Expert: Razgovarajmo o odnosima Srbije i Rusije, koja je njen središnji partner u EEU. Trgovina između zemalja nije na najvišem nivou, ali Rusija u Srbiji ima značajna ulaganja. Na šta su ona usmerena?
Georgij Nikolajevič Engelhardt: U rusko-srpskim ekonomskim odnosima tradicionalno dominira energetski sektor. Srbija je redak primer u zoni uticaja EU gde je ruska korporacija uspela da kupi nacionalnu energetsku kompaniju. Tu je takođe ulaganje u infrastrukturu, odnosno pozajmica Ruskih železnica za modernizaciju lokalne železničke mreže u Srbiji. To su dva glavna stuba. Ostatak investicija se još uvek ne primećuje u pozadini nemačkih, austrijskih, pa čak i neobičnih turskih ulaganja u ekonomiju Srbije. Ali tamo, po pravilu u sva tri slučaja, govorimo o srednjim preduzećima, ne o divovima. To su manja preduzeća koja na srpsko tržište ulaze vrlo široko i raznovrsno. S druge strane imate kineske korporacije koje stoje iza velikih ulaganja u metalurški kombinat u Smederevu, metalurgiju u Boru, infrastrukturne projekte i drugo.
[adsenseyu1]
Eurasia Expert: Ali koji su interesi Turske u Srbiji? Takođe sektor sirovina?
Georgij Nikolajevič Engelhardt: Ne, to je laka i prehrambena industrija, a postoje čak i veliki infrastrukturni projekti, na primer, izgradnja autoputa Beograd-Sarajevo, kao i modernizacija putne mreže regije Sandžak, smeštene između Srbije i Crne Gore. Turska se dugo pozicionirala kao zaštitnica muslimanskih zajednica na Balkanu, a to se pre svega odnosi na Bošnjake u BiH, Srbiji i Crnoj Gori, kao i na kosovske Albance i muslimanske manjine u Bugarskoj i Grčkoj.
Eurasia Expert: Zaključujući razgovor o zoni slobodne trgovine, recite mi koji scenario vidite za dalji razvoj situacije? Da li Srbija zaista vidi Evroazijsku ekonomsku uniju kao alternativu evropskim integracijama?
Georgij Nikolajevič Engelhardt: Najverovatnije će se nastaviti razvoj trenutnih trendova. U okviru ovog novog Sporazuma o slobodnoj trgovini Srbija-EEU, Beograd će možda pokušati da iskoristi neke svoje dodatne mogućnosti i prema Jermeniji i Kirgistanu. Iako je u slučaju ovih zemalja opseg njihovog tržišta ograničen, a ekonomije tih država su po strukturi vrlo slične srpskoj. Još je teško reći koja područja se mogu pokazati kao obećavajuća za trgovinu. Sada je potpisivanje sporazuma više političkog i okvirnog karaktera, ali istorija Evropske ekonomske zajednice pokazuje da samo postojanje takvih sporazuma vremenom zemljama može da pruži isprva neočekivane mogućnosti, nova područja i sektore u kojima će saradnja efikasno rasti. Možda će potpisivanjem sporazuma rusko i poslovanje zemalja EAU dobiti veći pristup srpskom tržištu. Na primer, Aeroflot je pre desetak godina bio zainteresovan za kupovinu srpskog nacionalnog vazduhoplovnog prevoznika, što bi bilo obećavajuće za razvoj poslovanja ruske kompanije u Evropi. Međutim, tada nije uspeo. Tokom posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva 21. oktobra Beogradu, Air Serbia je potpisala memorandum o nameri da razmotri mogućnost kupovine ruskih putničkih aviona Suhoj Superjet 100. Dakle, čak i ako govorimo na nivou memoranduma o namerama, već se stvara povoljniji kontekst.
[adsenseyu4]
Eurasia Expert: Od 23. do 29. oktobra u Srbiji su se održavale vojne vežbe „Slovenski štit“ u okviru kojih je rusko ministarstvo odbrane prvi put poslalo S-400 izvan teritorija Ruske Federacije. Mislite li da je to bilo pružanje dodatnih dokaza da srpska strana razmatra mogućnost aktivne interakcije s EEU?
Georgij Nikolajevič Engelhardt: Specifičnost Srbije je u tome što je NATO bombardovanje 1999. godine prouzrokovalo duboke psihološke traume u srpskom društvu. Jedna od posledica ove traume je razmišljanje da je sistem protivvazdušne odbrane S-400 svojevrsni spasonosni kišobran koji bi, da je u tom trenutku bio u blizini tadašnje SR Jugoslavije, spasao stanovnike od strahota koje su proživeli. Bez obzira na valjanost ovog stava, on je vrlo raširen i duboko je ukorenjen u svim sektorima srpskog društva. Trenutno je to apsolutno nesporan nacionalni aksiom i društvo u Srbiji veruje da je S-400 čudo od oružja. A činjenica da se iznenada pojavio na srpskoj teritoriji je vrlo značajna, pre svega s domaćeg političkog stanovišta, sa stanovišta samosvesti i mira. Stoga je tu činjenicu teško proceniti. Zapravo, često su svi protivnici Ruske Federacije govorili Srbiji „kako im Rusija tada nije dala ni S-300 i da to nikada neće učiniti“. Ova retorika je često delovala ubedljivo, ali je sada demantovana. Vrlo su snažna očekivanja da će na ovaj ili onaj način ovi sistemi ostati tamo, iako vlasti zvanično kažu da su do sada kupile samo „maketu“. Vidimo da su NATO i ostale zemlje u regiji još uvek vrlo suzdržane u reakcijama, ali sasvim je očigledno da svi čekaju kraj vežbi kako bi postalo jasno šta je ostalo, a šta se vratilo u Rusiju. Trenutno je zanično navedeno da su u ruskom sistemu protivvazdušne odbrane obučavane srpske posade, uključujući pucanje iz njih na poligonu u blizini Astrahana. Situacija je u tom pogledu trenutno napeta i još nije rešena. Čim dobijemo odgovor na ovo pitanje, odmah ćemo videti kako će u regiji kretati reakcije, izjave, akcije i tako dalje.
Eurasia Expert: Poslednje pitanje odnosi se na Rusiju i njen uticaj na balkanskom području. Očekuju li se promene u skorije vreme, ili obrnuto, možda „povlačenja“?
Georgij Nikolajevič Engelhardt: Prema mom mišljenju, za sada je sve prilično predvidljivo. Rusija trenutno ima najveći uticaj u Srbiji i Republici Srpskoj u BiH. Izvan njih je uticaj Rusije mnogo manji. Na primer, u Albaniji i samoproglašenom Kosovi je prisutnost i uticaj Rusije generalno minimalan, a ako Albanija barem izjavljuje svoju nameru razvijanja odnosa, reći to isto za Kosovo je preuranjeno. Sa drugim entitetom u BiH, Federacijom Bosne i Hercegovine, Rusija ima mnogo manje interakcija i saradnje nego što bi to verovatno bilo moguće. Rusija ima vrlo dobre finansijske odnose sa Slovenijom i nešto manje ekonomski vidljive, ali pozitivne, i sa Hrvatskom. Što se tiče istočnog Balkana, poznato je da se u Bugarskoj razvila vrlo napeta situacija, gde izvestan napredak u infrastrukturnim projektima prate redovni politički skandali, pokušaji iskorenjivanja ruskog uticaja i generalno same tradicije rusko-bugarskih odnosa. Rusija ima relativno neutralne i korektne odnose s Rumunijom, s obzirom na to da je ova država najmanje ekonomski povezana sa Rusijom u odnosu na sve ostale države u regiji. Odnosi s Grčkom razvijaju se prilično dvosmisleno, gde postoje povremeni pokušaji razvijanja saradnje, koji daju različite uspehe. Sa Crnom Gorom je situacija i dalje prilično napeta na političkom nivou, jer je rukovodstvo ove zemlje svoju antirusku politiku učinilo jednim od aduta u odnosima sa Zapadom. Generalno, situaciju možemo nazvati „stabilno nestabilnom“.
(eurasia.expert,logicno.com)
