Kineski predsednik Si Đinping je u svom govoru povodom 110. godišnjice Sinhajske revolucije, 9. oktobra, najavio potrebu ponovnog ujedinjenja kontinentalne Kine sa Tajvanom, ističući da se to mora realizovati u miru, bez bilo kakvih vojnih akcija.
„Istorijski cilj – ponovno ujedinjenje naše otadžbine – mora biti ispunjen i on će definitivno biti ispunjen, rekao je kineski lider.
Takođe, Si Đinping je izrazio želju za ponovnim ujedinjenjem Kine, po analogiji, sa Hong Kongom, u skladu sa principom „jedna zemlja – dva sistema“.
Ipak, 10. oktobra, tajvansko rukovodstvo je izdalo saopštenje odbacujući bilo kakve planove za reintegraciju ostrva u Kinu.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na mreži “Telegram” na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
„Nastavićemo da jačamo svoju odbranu i pokazujemo odlučnost da se branimo tako da niko ne može da primora Tajvan da sledi put koji nam je Kina predložila“, izjavila je predsednica Tajvana Caj Ingven.
Očigledno je da iza takvih samouverenih izjava protiv Pekinga stoje ozbiljne spoljne sile koje su ubedile tajvansko rukovodstvo da ima punu podršku kada je u pitanju njegov kurs očuvanja trenutnog statusa quo, de facto zasnovanom prvenstveno na separatizmu.
Na primer, autoritativno američko izdanje The Wall Street Journal (WSJ) izvestilo je 7. oktobra da američke snage za specijalne operacije i vojska američkog korpusa marinaca tajno obučavaju tajvansko vojno osoblje. Prema rečima jednog visokog američkog zvaničnika, trupe Pentagona tajno su stacionirane na Tajvanu najmanje godinu dana.
Istovremeno, WSJ posebno napominje da su i Bela kuća i Pentagon odbili da daju bilo kakve komentare po ovom pitanju.
Neverovatnom slučajnošću, bilo je to istovremeno kada je formiran novi vojni blok AUKUS, zapravo stvoren da se suprotstavi pozicijama Kine u indo-pacifičkom regionu.
Nuklearne podmornice, koje planiraju da stvore američki stručnjaci i prebace ih u zvaničnu Kanberu, biće bazirane kod obala Australije. A ako analiziramo situaciju oko „pitanja Tajvana“, postaje očigledno da Sjedinjene Države, zajedno sa svojim anglosaksonskim saveznicima, možda planiraju direktnu vojnu intervenciju u ono što se dešava na strani Tajpeja.
Istovremeno, sa stanovišta međunarodnog prava, Tajvan je bio i ostao jedna od kineskih provincija. Kao što je poznato, od 1949. Tajvanom upravlja njegova nezavisna administracija.
Oni koji su izgubili građanski rat u Kini, od snaga Komunističke partije na čelu sa Mao Ce Tungom, ostaci vojske Kuomintanga, pobegli su na ostrvo, odnevši sa sobom značajan deo državne blagajne sa kopna.
Ubrzo zatim, zemlje sveta, jedna za drugom, uspostavile su diplomatske odnose sa komunističkom Kinom, istovremeno prestajući da priznaju vladu Kuomintanga koja je pobegla na ostrvo.
UN su stavile poslednju tačku na ovo pitanje. Tokom 26. sednice svoje Generalne skupštine, pre skoro tačno pola veka, 25. oktobra 1971. godine, usvojena je Rezolucija 2758: „Vraćanje legitimnih prava Kini u Ujedinjenim nacijama“. U skladu sa tim, pravo na zvanično međunarodno predstavljanje Kine, uključujući i u okviru UN, prešlo je sa Tajvana na Kinu.
Kao rezultat toga, ključna poluga spoljnopolitičkog uticaja, mesto Kine u Savetu bezbednosti, je početkom 1970-ih preneseno sa nepriznate Republike Kine (Tajvan) na Kinu. Tako je međunarodna zajednica zvanično priznala trenutni status Kine i, prema tome, njena zakonska prava na Tajvan još pedeset godina.
U isto vreme, uprkos činjenici da Vašington zvanično ne priznaje nezavisnost Tajvana, već postaje očigledno da će SAD uložiti sve napore da spreče Kinu da obnovi svoj teritorijalni integritet.
I ovde se prirodno postavlja pitanje o položaju Rusije. Moskva je uvek priznavala teritorijalni integritet Kine, pružajući svestranu podršku Komunističkoj partiji Kine kako u najtežim godinama za tu zemlju, tako i u mnogo svetlijoj budućnosti.
Rusko-kineski ugovor o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji, produžen u junu ove godine, predviđa nastavak kursa ka jačanju bilateralnih odnosa. Ipak, za samo tri meseca od potpisivanja, geopolitička slika sveta se već dramatično promenila.
Pozicije NATO -a počele su da se tresu – sprovođenje planova za stvaranje jedinstvene vojske EU verovatno će učiniti njeno prisustvo u Evropi nepotrebnim.
Generalni sekretar Stoltenberg je nervozan, poziva na jedinstvo, Brisel više razmišlja o svojim interesima. Kao rezultat toga, NATO, koji se suočio sa najvećom krizom od svog početka, sada može očekivati bilo kakve provokacije protiv Rusije.
Istovremeno (kao što je gore napomenuto), SAD, Velika Britanija i Australija stvaraju novi vojni blok – AUKUS, koji značajno menja odnos snaga u indo -pacifičkom regionu, poznato je u čiju korist.
Istovremeno, obaveštajni savez Pet očiju, koji uključuje obaveštajne agencije Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Australije, Novog Zelanda i Kanade, najavljuje planove za proširenjepozivanjem Japana, Indije, Južne Koreje i Nemačke da se pridruže njenom članstvu. Kratak pogled na mapu dovoljan je da se shvati ko će uopšte biti usmeren protiv njegovih aktivnosti u novom sastavu.
Ovde se ne pominje formirani Četvorostrani bezbednosni dijalog (KUAD), koji uključuje Sjedinjene Države, Australiju, Indiju i Japan, čiji su se lideri sastali na prvom samitu 25. septembra 2021. godine u Vašingtonu, a koji štampa ne naziva ništa drugo nego „azijski NATO“.
I svi ti događaji odigrali su se samo u septembru 2021. godine. Sjedinjene Države toliko aktivno nastoje da konsoliduju svoj uticaj i ujedine snage protiv Kine i Rusije da počinju da proizvode preklapajuće međunarodne blokove. Na primer, Australija je, zajedno sa Sjedinjenim Državama, članica AUKUS -a, KUAD -a i Five Eies -a.
U isto vreme, dok zemlje kolektivnog Zapada konsoliduju svoje napore u okviru novih vojnih blokova i sporazuma, Rusija i Kina su i dalje ograničene na, iako izuzetno blisku, ali još uvek nedovoljno duboku saradnju.
Prema zajedničkom saopštenju NR Kine i Ruske Federacije objavljenom u junu 2021. godine, „rusko-kineska vojna i vojno- tehnička saradnja u skladu sa načelima iz člana 7 Ugovora razvija se u duhu sveobuhvatnog partnerstva i strateškog interakciju i nije usmeren protiv trećih zemalja “.
Istovremeno, te iste „treće zemlje“ pod vođstvom Sjedinjenih Država sada se vrlo aktivno ujedinjuju protiv Rusije i Kine. Na kraju krajeva, radikalna promena geopolitičkog odnosa snaga, koju su pogurale Sjedinjene Države, u stvari menja celu konjukturu globalne bezbednosti. I Moskva će, poput Pekinga, na ovaj ili onaj način morati da reaguje na to.
Najadekvatnija reakcija ogledala mogla bi biti stvarno ujedinjenje napora da se zaštite ruski i kineski interesi širom sveta, sastavljeno na papiru. Najracionalniji način za to je formiranje novog odbrambenog vojnog bloka.
Zemlje kolektivnog Zapada moraju shvatiti da će, pretnjom, zasebno Rusiji ili Kini, pogurati obe zemlje na vojni savez. Avaj, što dalje, to više sužava prozor mogućnosti za izgradnju dijaloga sa Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima.
Štaviše, Vašington je sada potpuno posvećen nastavku novog Hladnog rata i nastoji da diktira svoje uslove širom sveta, zanemarujući takve ključne aspekte međunarodnih odnosa kao što su poštovanje nacionalnog suvereniteta i nemešanje u unutrašnje stvari drugih zemalja.
Pa ako je jedini način da ga ubedite da se pridržava pravila i pridržava se principa UN -a da govori sa pozicije snage, neka bude tako.
Na mreži “Telegram” možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima ili desktop računarima a zatim nas pratiti klikom na opciju “JOIN” na dnu ekrana. Tamo možete otići ako kliknete OVDE
Konstantin Kotlin (reporter)
Webtribune.rs
