Nedavno lansiranje novog ruskog raketnog sistema „Orešnik“ izazvalo je burne reakcije širom sveta, posebno među liderima zapadnih zemalja.
Američki predsednik Džo Bajden održao je hitan telefonski razgovor s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom kako bi razgovarao o situaciji u Ukrajini i širim geopolitičkim pitanjima.
Kako je saopštila Bela kuća, fokus razgovora bio je na događajima u Ukrajini, Bliskom istoku i potrebi za postizanjem prekida vatre u Libanu. Ipak, naglašeno je da lansiranje rakete „Orešnik“ ima značajan uticaj na geopolitičke odnose i odnose snaga.
Razlog za razgovor s Makronom
Iako nije precizirano zašto je Bajden odabrao baš Makrona kao ključnog sagovornika, spekuliše se da to odražava francusku želju za liderstvom u evropskoj spoljnoj politici.
Francuska se pozicionira kao jedan od glavnih zagovornika diplomatskih rešenja, pa bi konsultacije s Makronom mogle ukazivati na pokušaje Zapada da koordinira svoj odgovor na ruske poteze.
Ovaj događaj se takođe može tumačiti kao signal da su evropski lideri zabrinuti zbog sve intenzivnijeg ruskog odgovora na vojnu podršku Zapada Ukrajini.
Detalji ruskog odgovora
Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, lansiranje raketnog sistema „Orešnik“ izvedeno je kao odgovor na napade ukrajinskih i zapadnih snaga duboko unutar ruskih teritorija, uključujući Kursku i Brjansku oblast.
Ti napadi, sprovedeni uz pomoć američkih raketa ATACMS i britanskih Storm Shadow, izazvali su veliku štetu ruskoj infrastrukturi.
Kao odgovor, Rusija je 21. novembra izvela kombinovani napad na ukrajinske objekte vojne industrije, posebno na veliki industrijski kompleks u Dnjepropetrovsku, koji je ključan za proizvodnju raketne tehnike.
U okviru ovih operacija, Rusija je sprovela i testiranje svog novog hipersoničnog interkontinentalnog raketnog sistema „Orešnik“ sa dometom od 5500 kilometara. Kako je naglašeno, testiranje je izvedeno u borbenim uslovima, pri čemu je raketa korišćena u konvencionalnoj, nenuklearnoj konfiguraciji.
Putin je izjavio da se nekoliko sličnih sistema trenutno testira u Rusiji, naglašavajući da je hipersonična tehnologija ključna za odbranu zemlje i održavanje vojnog balansa sa Zapadom.
„Orešnik“ kao prekretnica u vojnoj tehnologiji
Ruski raketni sistem „Orešnik“ predstavlja tehnološki napredak u hipersoničnom naoružanju. Raketa ima domet od 5000 kilometara i može nositi više nezavisnih bojevih glava, što omogućava precizne udare na strateške ciljeve.
Ovaj sistem je deo šireg ruskog programa razvoja hipersoničnog naoružanja, koji uključuje rakete poput „Avangarda“, „Kinžala“ i „Cirkona“. Putin je naglasio da Zapad trenutno nema efikasan odbrambeni sistem protiv ovih oružja, što Rusiji daje značajnu stratešku prednost.
Geopolitičke implikacije
Lansiranje „Orešnika“ i eskalacija na frontu u Ukrajini dodatno su pogoršali već zategnute odnose između Rusije i Zapada. Upotreba američkog i britanskog naoružanja u Ukrajini, poput ATACMS i Storm Shadow, pokazala je da Zapad direktno doprinosi ukrajinskoj ofanzivi, što Moskva doživljava kao neprijateljski čin.
Rusija je jasno stavila do znanja da će odgovoriti na svaki napad zapadnog oružja upotrebom svojih najsavremenijih sistema, uključujući hipersonične rakete.
Bajdenov razgovor s Makronom može se tumačiti i kao pokušaj koordinacije evropskih saveznika pred sve većom pretnjom koju predstavlja rusko hipersonično naoružanje.
Evropske zemlje su u nezavidnom položaju jer su s jedne strane saveznici SAD, dok s druge trpe ekonomske i energetske posledice sukoba. Pored toga, postoji bojazan da bi eskalacija sukoba mogla dovesti do direktnog sukoba NATO-a i Rusije.
Nova faza sukoba
Lansiranje „Orešnika“ označava novu fazu u rusko-ukrajinskom sukobu i šalje snažnu poruku Zapadu. Rusija jasno stavlja do znanja da neće oklevati da koristi svoje najnaprednije sisteme u slučaju eskalacije.
Istovremeno, reakcije Zapada, uključujući Bajdenov hitan razgovor s Makronom, ukazuju na ozbiljnost situacije i pokušaje pronalaženja zajedničkog odgovora.
U ovom trenutku, izgledi za diplomatsko rešenje deluju sve neizvesnije, dok svet s pažnjom prati razvoj događaja u Ukrajini i potencijalne implikacije za globalnu bezbednost.
Aleksandar Petrov (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
