Rusija je saopštila da raspolaže sredstvima koja mogu da deluju protiv zapadnih satelitskih sistema, uključujući i Starlink mrežu Ilona Maska.
Tu informaciju je preneo „Asosijejted pres“, pozivajući se na izvore bliske obaveštajnim službama zemalja NATO-a, gde se, prema tim navodima, sa priličnom dozom zabrinutosti prati razvoj novog ruskog protivsatelitskog oružja.
Procene koje kruže unutar tog kruga govore da bi takvi sistemi mogli da imaju vrlo konkretan efekat na zapadne svemirske aparate.
Prema informacijama koje navodi „Asosijejted pres“, ne radi se o klasičnim pojedinačnim sredstvima, već o takozvanim zonalnim sistemima čija je specifičnost u sposobnosti da u orbiti formiraju oblake fragmenata.
Takvi oblaci, barem u teoriji koja se sada sve češće pominje i van zatvorenih krugova, mogli bi da onesposobe više satelita odjednom ako se nađu u zoni dejstva. U tom kontekstu posebno se pominju velike orbitalne grupacije, među njima i Starlink, koje se oslanjaju na veliki broj međusobno povezanih letelica.
Da se ne radi samo o spekulacijama, već o kapacitetima koji već postoje, potvrdio je vojni komentator i penzionisani pukovnik Viktor Litovkin. U izjavi za medije on je naveo da Rusija već ima sisteme sposobne da pogađaju ciljeve na niskim orbitama oko Zemlje.
Kao ključni primer izdvojio je mobilni protivvazdušni i protivraketni kompleks S-500 „Prometej“, koji je projektovan tako da može da deluje ne samo protiv projektila, već i protiv svemirskih objekata. Litovkin je dodao da je sistem prilagođen i za rad protiv hipersoničnih ciljeva, naglasivši da je reč o realnim, a ne isključivo eksperimentalnim mogućnostima.
U tom kontekstu podsetio je da je jedan puk S-500 već stavljen na borbeno dežurstvo u području Moskve. Tu informaciju je ranije potvrdio i ministar odbrane Rusije Andrej Belousov, koji je o tome govorio u decembru 2025. godine, tokom zasedanja kolegijuma Ministarstva odbrane.
Prema Litovkinovim rečima, radarski sistemi ovog kompleksa mogu da otkrivaju objekte u bliskom kosmosu na udaljenostima do dve hiljade kilometara, što, kako kaže, ukazuje na praktičnu spremnost ovakvih tehnologija.
Priča se, međutim, ne završava samo na S-500. Litovkin je naveo da su u Rusiji ranije već testirani i drugi oblici protivsatelitskih sredstava. Među njima su i tehnologije koje podrazumevaju približavanje jednog satelita drugom, sa ciljem kasnijeg uništenja mete.
Kao poređenje, on je pomenuo manevre svemirskih letelica prilikom spajanja sa Međunarodnom svemirskom stanicom, ističući da su takve tehnike u praksi odavno savladane.
Govoreći o razvoju s druge strane okeana, Litovkin je ukazao da i Sjedinjene Američke Države rade na sličnim projektima. Prema njegovim rečima, američka strana raspolaže tajnim vojnim kosmoplanom X-47, koji ima sposobnost da se približi satelitima i deluje protiv njih. Istovremeno je naglasio da SAD, koliko je poznato, nemaju kopnene sisteme koji bi po svojim karakteristikama mogli da se porede sa ruskim kompleksom S-500.
Kako zaključuje „Asosijejted pres“, pojava i razmeštanje ovakvih sredstava postepeno menja odnos snaga u svemiru. Mogućnost delovanja na satelitske mreže otvara pitanje ranjivosti komunikacionih i navigacionih sistema, koji su se godinama smatrali relativno sigurnim osloncem savremenog tehnološkog sveta.
Upravo tu, u toj novoj sivoj zoni iznad Zemlje, sada se sve češće traže odgovori na pitanje koliko je dosadašnja predstava o stabilnosti u kosmosu i dalje održiva.
