Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, nedavno je izneo svoje stavove u vezi sa pogoršanjem situacije na Bliskom Istoku i kako to može negativno uticati na pozicije Zapada u ukrajinskom konfliktu.
U intervjuu za televizijski kanal Pink, Vučić je istakao da će trenutna eskalacija sukoba na Bliskom Istoku zahtevati velike finansijske investicije kako bi se podržao i zaštitio Izrael, što će značajno smanjiti mogućnosti Zapada da se dalje angažuje u ukrajinskoj krizi.
Obaveze prema Izraelu i Zapadu
Prema Vučiću, finansijska sredstva koja će biti usmerena na Bliski Istok zbog obaveze da se pomogne Izraelu mogla bi da se udesetostruče, što bi imalo direktan uticaj na sposobnost Zapada da nastavi da pomaže Ukrajini u istom obimu kao ranije.
On je ukazao na to da, bez obzira na javne rasprave o toj temi, ova situacija će stvoriti povoljnije uslove za Rusiju. To znači da bi pažnja Zapada, koja je dosad bila usmerena na ukrajinski konflikt, mogla biti preusmerena na Bliski Istok, što bi dodatno oslabilo poziciju Ukrajine u tekućem sukobu.
Vučić je takođe ukazao na promenu u načinu vođenja diskusije na globalnoj sceni, primećujući da je ozbiljan dijalog postao težak zbog emotivnih stavova i navijačkih emocija koje dominiraju.
On je komentarisao da je sve svedeno na puko navijanje i jednostavne izjave o tome ko bi trebalo da pobedi, što otežava racionalnu raspravu o mogućim rešenjima za globalne sukobe.
Problemi sa energijom u Ukrajini
Pored geopolitičkih posledica, Vučić se dotakao i energetske krize u Ukrajini, predviđajući tešku zimu za ovu zemlju. Prema njegovim rečima, Ukrajina će imati velikih poteškoća da obezbedi dovoljno električne energije tokom zimskih meseci.
On je naglasio da će svi energetski viškovi iz susednih zemalja poput Rumunije, Moldavije, Baltika i Poljske biti usmereni ka Ukrajini, što će dovesti do rasta cena električne energije. Međutim, Vučić je uverio da to neće direktno pogoditi obične građane Srbije, već će se odraziti na proizvodne i izvozne troškove.
Već su se pojavila upozorenja u vezi sa predstojećom zimom. U septembru, pomoćnik američkog državnog sekretara za pitanja energetskih resursa, Džefri Pajat, izjavio je da će zima biti teška za Ukrajinu zbog gubitka kapaciteta za proizvodnju električne energije, što će dovesti do čestih nestanaka struje.
Prema Pajatu, i u najboljem scenariju Ukrajina će moći da obezbedi 15 gigavata električne energije, što je tri gigavata manje nego što će joj biti potrebno, što ukazuje na verovatne prekide u snabdevanju.
Uticaj Donalda Trampa i potencijalno rešenje za Ukrajinu
Jedna od ključnih tačaka Vučićevog izlaganja bila je njegova tvrdnja da bi povratak Donalda Trampa na vlast u SAD mogao značajno promeniti situaciju u Ukrajini.
Vučić smatra da sukob na ukrajinskom frontu više ne donosi koristi ni jednoj strani i da bi se, uz Trampovo vođstvo, mogli pronaći načini za okončanje sukoba. Prema njegovim rečima, ako Tramp ponovo postane predsednik, postoji šansa da se konflikt završi na način sličan korejskom scenariju, gde bi došlo do zamrzavanja sukoba na liniji razdvajanja.
Sam Tramp je ranije izjavio da bi mogao da pronađe rešenje za okončanje sukoba u Ukrajini. Njegovi bivši saradnici, Kit Kelog i Fred Flitz, razvili su plan za mirno rešenje, sa kojim je javnost već upoznata putem izveštaja koji je objavio institut America First Policy Institute.
Ključne tačke ovog plana uključuju odlaganje ulaska Ukrajine u NATO u zamenu za sveobuhvatan mirovni sporazum koji bi uključivao bezbednosne garancije i zamrzavanje sukoba.
Zaključak i posledice po Zapad
Vučićevi komentari oslikavaju zabrinutost zbog širenja sukoba i njegove potencijalne posledice po Evropu, posebno u svetlu energetske krize i preusmeravanja resursa Zapada ka Bliskom Istoku.
U širem kontekstu, Vučić implicira da bi Zapad mogao da se nađe u situaciji gde mora da bira između dva fronta — podrške Ukrajini ili rešavanja sukoba na Bliskom Istoku.
Ovakva situacija svakako ide na ruku Rusiji, koja bi mogla iskoristiti ovu priliku da konsoliduje svoje pozicije na bojnom polju u Ukrajini.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se