Anonimni ruski kanal Telegram, koji je tokom protekle godine počeo da se pozicionira kao alternativni medijski izvor, iznenada je prošle nedelje pokrenuo kampanju protiv Dmitrija Peskova, sekretara za štampu predsednika Vladimira Putina.
Normalno, ove vesti ne bi bile velika stvar. Međutim, kako je nekoliko verodostojnih istraga otkrilo, veliki broj ovih kanala je zapravo direktno povezan sa ruskom vladom. Ovo ukazuje na napad na Peskova koji dolazi iznutra tvrdi ruski themoscowtimes.com
[adsenseyu1]
Ovo nije prvi put da posmatramo da se takav konflikt dešava unutar „hijerarhije“ moći. Predsednik parlamenta Vjačeslav Volodin, jedini govornik u Putinovom režimu koji je uspeo da ostane istaknuta javna politička ličnost, nedavno je video da mu je mesto ugroženo, jer se on ne uklapa u novi model razmišljanja koji su predstavili kustosi domaće politike Kremlja, posebno Sergej Kirijenko i Andrej Tarčuk.
Ovi konflikti ilustruju novu realnost: sve veći osećaj konkurencije unutar režima, umesto pažljivo dizajnirana vertikala moći. Ova politička borba će definisati poslednji Putinov mandat.
U slučaju Peskova, čini se da je Putinov glasnogovornik napadnut zbog nejasnih komentara o skandalu oko ruskog senatora Raufa Arašukova. Tridesetdvogodišnji Arašukov uhapšen je krajem januara tokom uživo prenošene parlamentarne sednice i optužen je za nekoliko zločina, uključujući dva ubistva.
Na pitanje da li Arašukov pritvor ukazuje na propust rukovodstva Gasproma (Arašukov otac je bio savetnik šefa Mezregiongaza, pomoćne kompanije Gasproma), Peskov je odgovorio da je za sada Aruškov samo optužen i da će “njegova krivica biti dokazana tokom suđenje. „
U očima organizatora istrage – koji su uspeli da uključe Putinovu direktnu podršku i da mobilišu celu vertikalnu strukturu vlasti da uhapse Arašukova na sednici savetodavnog veća – Peskovljev oprezan odgovor mogao je da pokaže njegovu sumnju u njihove postupke, koji su doveli do vatrene reakcije.
To bi bilo kao da je ministar inostranih poslova Sergej Lavrov tvrdio da moramo dokazati na sudu da su ukrajinski mornari prekršili rusku granicu, uprkos činjenici da je kršenje jednoglasno priznato i snažno osuđeno od strane svih ogranaka ruske vlade.
Ono što je Putin tako pažljivo sagradio tokom svoja prva dva mandata kao predsednik – notorna moćna vertikala – postepeno počinje da se rasipa iznutra.
Značaj ovoga nije da je Peskov pokušavao da se zauzme za Arašukove (nije), već da su se inicijatori tužilaštva usudili da udare na jednu od figura najbližih Putinu zbog pažljivo date izjave.
I to nije izolovan incident – takve prakse postaju sve raširenije.
U Sankt Peterburgu, politički operateri povezani sa Jevgenijem Prigozinom, konstantno se takmiče sa političkim konsultantima koje je izabrala predsednička administracija.
[adsenseyu4]
Svi ovi mini konflikti govore o vrlo važnoj temi. Prvo, oni pokazuju da se visoki zvaničnici osećaju nesigurno kada je u pitanju budućnost. S mogućim izuzetkom vrlo ograničene grupe ljudi, niko ne zna kako će se zemlja razvijati nakon što Putin napusti predsedništvo. To prisiljava političare da se bore za svoja trenutna ovlašćenja, tako da će imati više pregovaračke moći kada dođe vreme za podelu sfera uticaja.
Bezbednosni zvaničnici i Volodin podjednako brane šira ovlašćenja Državne dume pored dugogodišnjeg Putinovog savetnika Vladislava Surkova, koji je nedavno objavio otvoreno pismo u kojem se naglašava važnost očuvanja postojećeg modela (i njegove vlastite uloge u stvaranju).
Drugo, ova neizvesnost onemogućava izradu srednjoročnih planova, da ne spominjemo dugoročne planove.
„Bolje jaje danas nego kokoš sutra“ je moto koji su počele da koriste ruska birokratija i elita.
Kako se horizontalni pregled Kremlja smanjuje, situacija dozvoljava više drskih i odlučnih poteza iz vertikale moći. Ovo je pojačano slabljenjem arbitražne kontrole koja dolazi od samog Putina, pošto je umoran od ulaska u te manje (po njegovim standardima) unutrašnje prepirke.
Treće, i što je najvažnije, granice dozvoljenog se šire. Sada možete uhapsiti senatora tokom sednice saveta federacije, iako to istovremeno uništava reputaciju jedne od ključnih institucija bilo koje vlade – uključujući i Putinovu – gornji dom parlamenta.
Možete otvoreno orkestrirati i uhapsiti stranog šefa investicionog društva Baring Vostok, jednog od najstarijih privatnih kapitalnih kompanija u Rusiji, čak i ako to dalje narušava investicionu klimu zemlje.
Možete zatvoriti ministra ako ne mislite da je spreman da se pokori volji moćne naftne kompanije i svemoćnog Igora Sečina.
U ovoj novoj stvarnosti, Putin nema vremena da se bavi takvim sporovima. On se neće zauzeti za optuženog.
Sve to je dovelo do potpuno nove političke klime koja označava povratak u atmosferu devedesetih godina. Iako bez akutne kriminalizacije i sa zdravijom ekonomskom situacijom – iako je i to usmereno ka demonizaciji.
Ono što je Putin tako pažljivo izgradio tokom svoja prva dva mandata kao predsednik – notorna vertikala moći – postepeno počinje da rasipa iznutra, smanjujući prepreke za ulazak u rat svih protiv svih koji će na kraju učiniti režim manje uniformnim i upravljivim.
Webtribune.rs
