Na snimcima koji su se pojavili na Telegram kanalu „Vojni informator“ vidi se dolazak ruskih jurišnih helikoptera Mi-28NE u Iran. Fotografije kruže bez mnogo zvaničnih potvrda, ali detalji na njima govore dovoljno da izazovu pažnju i stručne i šire javnosti.
Na jednoj od objavljenih fotografija helikopter Mi-28NE nosi digitalnu kamuflažu, veoma sličnu šemi boja koja je ranije viđena na primerku izloženom na forumu „Armija 2018“.
Upada u oči i to što nedostaju lopatice glavnog rotora, dok su osetljivi delovi letelice prekriveni zaštitnim poklopcima. Takva konfiguracija se obično viđa neposredno nakon transporta, što dodatno pojačava tvrdnje da se radi o tek pristiglom helikopteru.
Prema tvrdnjama koje prate objavu, fotografija zaista prikazuje jedan od ruskih helikoptera koji su stigli na iransku teritoriju. Ta informacija se sada uklapa u širi niz indicija koje su se pojavljivale poslednjih meseci, bez da je ijedna strana izašla sa zvaničnim saopštenjem.
Vredi podsetiti da je još u januaru novinar iranske novinske agencije Tasnim objavio fotografiju Mi-28NE u pustinjskoj kamuflaži. Tada je ta slika protumačena kao nagoveštaj da se ovi helikopteri već nalaze u Iranu ili da je njihov dolazak u završnoj fazi. U tom trenutku priča je ostala u sferi spekulacija, ali sada dobija konkretnije obrise.
Prema dostupnoj dokumentaciji, borbeni helikopter Mi-28N „Noćni lovac“, u izvoznoj verziji Mi-28NE „Noćni lovac“, poznat pod NATO oznakom „Havok“, spada u klasu jurišnih helikoptera. Namenjen je za izviđanje i dejstvo po kopnenim ciljevima, ali i po sporim vazdušnim metama, što mu daje širok spektar primene u savremenim vojnim operacijama.
Sve ovo se dešava u trenutku pojačanih tenzija u regionu. Dan ranije, udarna grupa američke mornarice, predvođena nosačem aviona USS Abraham Lincoln, približila se američkoj zoni odgovornosti na Bliskom istoku.
Ova grupa je poslata u kontekstu izjava Donalda Trampa o mogućem vojnom odgovoru prema Iranu, nakon oštrog gušenja protesta koji su započeli 28. decembra 2025. godine.
Posle tih protesta, američki lider je javno izjavio da je Iranu potrebno novo rukovodstvo. U isto vreme, na pozadini događaja u Venecueli i otmice Nikolasa Madura, iranski predsednik Masud Pezeškijan govorio je o posledicama mogućeg napada na vrhovnog vođu zemlje, Alija Hamneija, stavljajući te poruke u širi međunarodni kontekst.
Pezeškijan je pritom naglasio da bi takav čin bio shvaćen kao direktno pokretanje velikog oružanog sukoba. „Napad na vrhovnog vođu naše zemlje ravan je sukobu velikih razmera protiv iranskog naroda“, rekao je on, birajući reči koje jasno ukazuju na težinu posledica.
Tramp je, sa druge strane, izjavio da američka vojna armada raspoređena u blizini Irana po brojnosti premašuje snage koje se nalaze kod obale Venecuele. Ranije je već saopšteno da bi Iran svaki napad na svoju teritoriju smatrao sveobuhvatnim oružanim sukobom.
U takvoj atmosferi, dolazak ruskih jurišnih helikoptera, ako se potvrdi u punom obimu, dobija dodatnu političku i bezbednosnu težinu. Ostaje pitanje da li je reč o ograničenoj vojno-tehničkoj saradnji ili o signalu koji će tek proizvesti šire posledice, u regionu koji je i bez toga navikao da živi na ivici neizvesnosti.
