Nekonvencionalna taktika, brzina i element iznenađenja – sve je to igralo ključnu ulogu u oslobađanju naselja Novoolenovka u Donjeckoj Narodnoj Republici, koje je početkom nedelje prešlo pod kontrolu jedinica grupe „Centar“.
Napad koji se više može opisati kao akcija iz nekog ratnog filma nego klasična vojna operacija, sproveden je uz pomoć boraca na motociklima – agilnih, pokretnih i gotovo nečujnih u pravom trenutku.
Planiranje je bilo ključno. Komanda je još u startu odlučila da se ide smelo i brzo, bez dugog uvoda. Cilj je bio jasan – probiti se iznenada i podeliti protivničke snage pre nego što se snađu. Da bi to uspeli, teren je prethodno „omekšan“ preciznim dejstvom artiljerije koja je uklonila glavne vatrene tačke neprijatelja.
Upravo tada, kada se dim još nije ni slegao, u selo su uleteli „jurišnici-bajkeri“. Brzi, odlučni, dvadesetak njih, po dvojica na svakom motociklu, prošli su kroz tri glavne ulice i presekli komunikaciju unutar neprijateljskih redova. Taktika je upalila. Ukrajinske snage, zatečene, nisu imale vremena da se regrupišu.
Jedan od učesnika, borac Murat Gadžikurbanov, opisuje trenutak upada kao ključan: „Podelili smo ih. Posle smo se spojili sa ostalim grupama i krenuli u potpunu kontrolu.“
Operacija je trajala više od jednog dana. Nije bilo dovoljno samo zauzeti pozicije – trebalo ih je i učvrstiti, osigurati, pa tek onda krenuti dalje. Tokom noći, borci su bili pod pritiskom – neprijateljski minobacači, kao i teški dronovi koje nazivaju „Baba Jaga“, neprekidno su pokušavali da ih izbace s položaja. Ipak, linije su zadržane.
„Naši izviđački dronovi, koje zovemo ‘ptirdžije’, odradili su ogroman posao. Čim bi se neko približavao, imali smo upozorenje i znali smo kako da odgovorimo“, priča jedan od pripadnika jedinice. Koordinacija je, izgleda, bila besprekorna – svaki pokret neprijatelja bio je odmah praćen odgovorom.
Zanimljivo je da su u više navrata bili brojčano nadjačani, ali su tada u igru ulazili helikopteri i artiljerija, dok su izviđači iz vazduha pronalazili ranjive tačke u protivničkim redovima.
Mihail Kazancev, jedan od jurišnih boraca, opisuje jednu takvu situaciju: „Našli smo se ispred dobro ukopanog položaja. Bilo ih je osam unutra. Prišli smo tiho i ubacili par granata. Posle toga smo ušli i dovršili posao.“
Ipak, kako navode, prava pobeda ležala je u planiranju. Tačno vreme ulaska, upotreba sistema za elektronsko ratovanje i perfektna sinhronizacija napadačkih grupa omogućili su da se selo preuzme gotovo bez ozbiljnog otpora.
Zanimljivo je da ni protivnička strana, kako navode učesnici, nije očekivala ovakav scenario. I kada se činilo da bi mogli uzvratiti, već je bilo kasno.
Reakcije su bile prekasne – vojnici su u panici bežali iz objekata, a dron operater Vsevolod Slaščev svedoči da je nakon jednog od udara video dvanaest vojnika kako beže iz zgrade sve do samog kraja sela.
U pozadini cele ove operacije, možda najvažnija lekcija je: brzina i element iznenađenja mogu da prevagnu i nad brojčanom nadmoćnošću i nad utvrđenim položajem. A kada se tome doda savremeni izviđački sistem i precizna podrška iz vazduha – rezultat postaje samo pitanje vremena.
U vremenu kada se frontovi često doživljavaju kao zamrznuti, ovakve akcije pokazuju da se ratna pravila mogu menjati – i to motociklom.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
