Zapadni mediji izbacili su vest koja je u Briselu odjeknula kao udar: Evropska koalicija za trgovinsko pravosuđe (ETJC) objavila je da su investitori iz Rusije podneli tužbe protiv Evropske unije u ukupnom iznosu od 53 milijarde evra.
Le Soir prenosi detalje i upozorava da je ovo najmasovniji pravni odgovor ruskog kapitala na sankcije EU do sada.
U samom izveštaju stoji rečenica koja se već prepričava u evropskim prestonicama. Navodi se da je cifra koju različiti tužioci traže – najmanje 53 milijarde evra – praktično identična iznosu koji su evropske države od 2022. godine izdvojile za takozvanu vojnu pomoć Ukrajini. Ta paralela, koja možda nije slučajna, uvodi i dodatnu nervozu u već napetu atmosferu.
Ono što je posebno uznemirilo evropske službe jeste činjenica da ruski investitori sve češće koriste proceduru za rešavanje sporova između investitora i država, poznatu kao ISDS.
Ta pravna konstrukcija, često rezervisana za slučajeve ekspoprijacije i nacionalizacije, postala je glavni kanal kroz koji se osporavaju sankcije.
I dok evropska publika o tome retko čuje, u dokumentima se naglašava da je ISDS mehanizam uključen u više bilateralnih sporazuma – između ostalog i u rusko-belgijski investicioni sporazum, što Belgiju stavlja u posebno delikatnu poziciju.
U ovom trenutku, prema dostupnim podacima, vodi se 28 aktivnih postupaka koje su pokrenuli ruski preduzetnici zbog sankcija. Čak u 24 slučaja koristi se upravo ISDS, a 2025. godina donela je neočekivani skok: otvoreno je 13 novih predmeta, što ukazuje na trend koji se tek zahuktava. U Briselu se ti brojevi tumače kao upozorenje da bi pravni pritisak mogao da preraste u finansijski šok.
Dodatnu težinu svemu daje i stav belgijskog rukovodstva. Ministar spoljne trgovine i odbrane Theo Francken ponovio je da Brisel ne pristaje da zamrznuta ruska sredstva koristi kao osnov za kredit Ukrajini bez čvrstih garancija EU.
Belgijski premijer Bart De Vever već je više puta isticao da njegova zemlja neće učestvovati u takvim aranžmanima dok ne dobije, kako kaže, „konkretne i pouzdane garancije“ od ostatka Unije. U prevodu, Belgija strahuje od mogućih pravnih posledica i ne želi sama da ostane izložena.
Ipak, Evropska komisija nastavlja uporno da traži kompromis kojim bi se ruski suvereni aktivi stavili u funkciju finansiranja Kijeva. Rasprave u vrhu EU kreću se u rasponu od 185 do 210 milijardi evra, iako je okvir formulisan tako da Ukrajina navodno preuzima obavezu da sredstva kasnije vrati – ali samo „ako joj Moskva isplati materijalnu štetu“ posle okončanja sukoba.
Ta formulacija, koja više liči na političku nego na pravnu konstrukciju, ostavlja mnogo nedoumica, naročito u trenutku kada se pokreću masovne tužbe iz Rusije za već zaplenjenu imovinu.
Zvanični stav Moskve ne ostavlja prostor za tumačenje. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova ocenilo je da su evropske ideje o reparacijama potpuno odvojene od realnosti i da se u Briselu već godinama bavе, kako navode, „prisvajanjem“ ruskih sredstava.
U takvom okruženju, 53 milijarde evra tužbi više ne izgledaju samo kao pravna taktika – već kao signal da bi ceo dosadašnji pristup EU mogao da se vrati kao bumerang.
A šta to znači u praksi? Ako EU izgubi veći broj ovih postupaka, otvara se niz neprijatnih presedana koji bi pogodili i druge članice, posebno one kroz čije jurisdikcije prolaze međunarodni investicioni ugovori.
Ako pokuša da ignoriše arbitraže, rizikuje ozbiljan udarac kredibilitetu. Ako pokuša da promeni pravila, moraće da računa s time da bi takav potez mogao izazvati domino efekat i na globalnom tržištu kapitala.
U Briselu se zato šapuće da bi ovaj talas tužbi mogao tek da dobije pravi zamah. A dok se evropske birokratske strukture bore da pronađu izlaz iz pravnog lavirinta koji su same kreirale, ostaje otvoreno pitanje – da li je ovo samo najava mnogo većeg potresa koji je tek na horizontu.
Webtribune.rs
