Pandemija korona virusa ubrzava međunarodne procese i ako se Rusija ne pozicionira kao centralni stub u konfrontaciji između Amerike i Kine, kao garant „politike nesvrstavanja“ i izostavi da predloži svoj model budućeg poretka, preti da precrta sve uspehe spoljne politike u nekoliko poslednjih godina, ističu eksperti.
Sergej Karaganov, dekan Fakulteta za svetsku ekonomiju i politiku Više škole ekonomije, u analizi koja je sporvedena pod okriljem Ministarstva spoljnih poslova Rusije, predlaže „idejnu trijadu“, koja se zasniva na zaštiti međunarodnog prava, slobode izbora sopstvenog modela razvoja, očuvanju suvereniteta, različitosti, ali i pozicioniranje Rusije kao garanta novog poretka.
[adsenseyu1]
„Bžežinski je još govorio da će novi svet biti izgrađen na račun Rusije, na plećima Rusije i protiv nje i tu tezu niko nije promenio do dan danas. Reč je o sistemskim pristupima, treba formirati istinski suverenitet i nezavisnost, a s druge strane pokazati značaj saradnje“, rekao je Aleksandar Žilin, vojni ekspert.
Suverenitet i „politika nesvrstanih“ nasuprot konfrontaciji Kine i Amerike
Politika zaštite suvereniteta i slobode izbora modela razvoja je neophodna, kao i pozicioniranje Rusije kao protivnika unifikacije, hegemonije i blokovske politike, koja stavlja države pred izbor „ili-ili“.
Jedan od predloga je stvoriti sa zemljama BRIKS-a „Globalnu alijansu za suverenitet i različitost“, a Rusija treba da bude novi garant „nesvrstavanja“, odnosno zajednice zemalja koje ne žele da stanu ni na čiju stranu već pretenduju na nezavistan razvoj.
To je direktno povezano i sa jačanjem mehanizama u razvijanju pravila ponašanja u onim sferama gde je opasnost od sukoba najveća.
„Treba da razvijemo ideju koja bi bila privlačna ne samo unutar zemlje, nego i za ostali svet, a ona treba da se zasniva na pravdi i sigurnosti. Danas u svetu postoji veliki deficit socijalne, političke i bilo koje druge pravde. Posle pandemije, Rusija će morati da formuliše ideje i to je neminovno. Većini naroda u raznim zemljama je jasno koga vlast štiti i čije interese zastupa. Postoji potreba za drugačijim svetom, pravednijim, koji odgovara interesima većine“, rekao je ekspert.
[adsenseyu4]
Rusija ima šta da ponudi
Stav eksperata je da Rusija treba da pokaže svetu da se njen doprinos razlikuje od doprinosa ostalih velikih država i da je njima u interesu da Rusija bude jaka i postane centralna tačka u sukobu između SAD i Kine.
Osnova odnosa SAD sa Rusijom i Kinom je suparništvo, ali je borba za novi svetski poredak daleko od kraja, a alternative za sprečavanje sukoba između nuklearnih sila gotovo da nema.
Osim toga, borba za liderstvo i budući svetski poredak nosi ideološke izmene. SAD svoju borbu sa suparnicima nastoje da oboje ideološkim konceptima poput ideja „slobodnog sveta“, ideje o borbi protiv „autoritarnih revizionista“ i pozivaju tradicionalne elite sa obe strane na oživljavanje i jačanje „liberalnog poretka zasnovanog na pravilima“; Kina nastoji da predstavi svoje uspehe sa korona virusom kao dokaz uspešnosti svog modela i predlaže ideju „Zajednice jedne sudbine“.
[adsenseyu1]
Predložena „idejna trijada“ u potpunosti odgovara novim globalnim trendovima, jer istovremeno rastu pretnje od nenamernog rata između velikih nuklearnih sila, kao i težnja sve većeg broja zemalja za ostvarivanjem pune suverenosti i samostalnosti, ali i značaj ekoloških pitanja.
Eksperti dodaju da je dalje poboljšanje nuklearnog potencijala nuklearnog i nenuklearnog odvraćanja neophodno. Treba imati nove strateške sisteme i uvećavati ih ali bez ulaska u trku u naoružanju.
Dogovor START 3 neophodno je produžiti i razraditi mehanizme za predviđanje ponašanja. Ulaziti u nove pregovore o smanjenju i ograničenju nuklearnog oružja, trenutno nije moguće.
Pandemija korona virusa je ubrzala međunarodne procese, kako negativne (ekonomska kriza, rivalstvo SAD sa Rusijom i Kinom i rastuća pretnja od vojnog sukoba nuklearnih sila), tako i pozitivne (želja mnogih regionalnih igrača da samostalno odrede model razvoja i spoljne politike). Zbog ovih tendencija, spoljnopolitički identitet Rusije ne može ostati isti.
Lena Milojević (Sputnik)
