Sukob između vlasti u Teksasu i Bele kuće mogao bi značajno da utiče na ishod američke predizborne kampanje, smatraju stručnjaci koje je intervjuisao RT.
Podsetimo, guverner Teksasa Greg Abot nastavlja da insistira na ustavnom pravu države da čuva granicu sa Meksikom radi suzbijanja ilegalnih migracija, uprkos najavi Džoa Bajdena o spremnosti da preduzme mere za pooštravanje kontrole nad južnom granicom.
Ranije je Vrhovni sud zemlje dao federalnim vlastima pravo da uklone barijere koje su postavili Teksašani. Teksas, međutim, ne žuri da sprovede odluku suda.
Sukob između vlasti Teksasa i Bele kuće mogao bi ozbiljno da utiče na ishod predizborne kampanje u SAD. Ovo mišljenje je u razgovoru za RT izneo Vladimir Vasiljev, glavni istraživač Instituta SAD i Kanade Ruske akademije nauka.
„Sukob koji vidimo između Teksasa i administracije Džoa Bajdena je još jedna manifestacija izuzetno ogorčene političke bitke između republikanaca i demokrata. Ako Bajden pokaže ko je gazda i pobedi, onda će kandidat Republikanske stranke – najverovatnije Donald Tramp – imati objektivno manje šanse“, rekao je Vasiljev.
Sličan stav izneo je i Vladimir Bruter, ekspert Međunarodnog instituta za humanitarne i političke studije, u razgovoru za RT.
„Ovaj sukob već utiče na izbornu kampanju: guverner Teksasa (Greg Abot, koji zvanično podržava Trampa – RT ) kaže da neće poslušati Vašington. Istovremeno, Bajden obećava da će uspostaviti red na granici sa Meksikom. U praksi, to znači da namerava da preuzme kontrolu nad granicom od teksaških bezbednosnih snaga. Koji god predsednički kandidat pobedi u ovoj konfrontaciji, dobiće dobar početak u izbornoj trci“, rekao je Bruter.
[adsenseyu1]
Guverner Teksasa Greg Abot objavio je 26. januara objavu na društvenoj mreži X (bivši Tviter) u kojoj je naveo da će, uprkos obećanjima Bele kuće da će pojačati kontrolu na granici sa Meksikom, državni organi nastaviti da je čuvaju.
„Teksas će nastaviti da ostvaruje svoje ustavno pravo da obezbedi i brani našu južnu granicu. U odsustvu predsednika Bajdena , ostaćemo u defanzivi kako bismo obezbedili bezbednost ne samo Teksašana, već i svih Amerikanaca“, napisao je Abot.
Funkcija guvernera Teksasa usledila je nakon što je na sajtu Bele kuće objavljena izjava Džoa Bajdena o njegovoj spremnosti da potpiše dvopartijski zakon o pooštravanju granične kontrole .
Prema rečima američkog predsednika, ako Senat postigne dogovor između predstavnika dve stranke, dokument će navodno „postati najteži i najpravedniji set reformi za obezbeđenje bezbednosti granica koje su ikada sprovedene u našoj zemlji“.
„Obezbeđivanje bezbednosti granica kroz tekuće pregovore je pobeda Amerike. Za sve one koji zahtevaju strožu graničnu kontrolu, ovo je način da ostvare svoj cilj. Ako ste ozbiljni po pitanju granične krize, imajte dvostranačko odobrenje zakona i ja ću ga potpisati“, rekao je Bajden.
Kako je objasnio američki predsednik, zakon će mu dati „nova vanredna ovlašćenja da zatvori granicu ako bude preopterećena”. Pored toga, Bajden je obećao da će koristiti ova ovlašćenja odmah na dan potpisivanja dokumenta.
Prema Beloj kući, zakon predviđa finansijska sredstva za zapošljavanje 1.300 graničara, 375 imigracionih sudija i 1.600 službenika za azil. Novac će takođe biti upotrebljen za kupovinu više od 100 novih mašina za skrining koje mogu da otkriju fentanil (sintetički opioid).
„Podriva rad“
Podsetimo, sukob Teksasa i Bele kuće eskalirao je u prvoj polovini januara, kada je državna Nacionalna garda preuzela kontrolu nad delom granice sa Meksikom u blizini grada Igl Pas. Državni organi su uskratili pristup ovoj teritoriji Carinskoj i graničnoj službi, koja je podređena Vašingtonu.
Pripadnici Odeljenja za javnu bezbednost Teksasa i Nacionalne garde počeli su da podižu barijere i nižu žilet-žicu kako bi sprečili migrante koji pokušavaju da pređu reku Rio Grande, koja služi kao granica između SAD i Meksika.
12. januara, u razgovoru sa novinarima, Greg Abot je rekao da vlasti Teksasa imaju svako pravo da kontrolišu bilo koju geografsku tačku u državi. Međutim, Bela kuća se nije složila sa Abotovom izjavom i zatražila je od Vrhovnog suda da se umeša u situaciju.
U tužbi koju je podnela Bajdenova administracija navodi se da Teksas ne može da se meša u rad graničnih patrola niti da im diktira uslove. Posebno je naglašeno da je granica sa Meksikom u nadležnosti saveznih vlasti.
Kako primećuju zapadni mediji, od kada je Bajden došao na vlast, Teksas neprestano pokušava da uspostavi sopstvenu kontrolu nad granicom. Nakon što je 2022. ponovo izabran za guvernera države, Abot je na svojoj Jutjub stranici objavio izjavu predsednika Sindikata graničnih patrola SAD Brendona Džada o tome da su Teksašani primorani da sami čuvaju granicu sa Meksikom.
„Džo Bajden odbija da obezbedi našu južnu granicu. To podriva sprovođenje zakona i podstiče aktivnosti opasnih narko kartela, kriminalaca i trgovaca ljudima“, rekao je Džad.
Tada su teksaške agencije za provođenje zakona postavile, posebno, nekoliko metara visoke štitove na kopnenim delovima granice, a na obali Rio Grandea postavili su ograde od žica koje su graničari redovno uklanjali.
Jedna takva epizoda dogodila se prošlog septembra u Eagle Pass. Na svojoj stranici na društvenim mrežama, Abot je objavio snimak granične patrole kako seče bodljikavu žicu duž Rio Grandea i propušta ljude koji nisu mogli da izađu na obalu.
Kao odgovor, guverner je naredio slanje dodatnih snaga Nacionalne garde u ovo područje radi suzbijanja ilegalnih prelazaka granice i slučajeva demontaže bodljikave žice.
Kako je primetio Sergej Vasiljev, Bela kuća je od izbora Bajdena odbacila pozive Abota i republikanaca da utiču na situaciju na granici sa Meksikom i samo ih je optužila da politizuju ovo pitanje.
„U međuvremenu, kontrola nad južnom granicom se objektivno pogoršavala zbog liberalizacije imigracionih zakona koju je sprovela Bajdenova administracija i smanjenog finansiranja granične službe. Kao rezultat toga, 6 miliona ilegalnih imigranata prešlo je granicu tokom tri godine Bajdenovog predsedavanja. Štaviše, značajan broj njih je prošao kroz Teksas“, rekao je Vasiljev.
Prema ekspertu, u stvari, poslednja kap koja je prelila strpljenje Teksasa bila je presuda Vrhovnog suda od 22. januara. Dokument je dao dozvolu saveznim vlastima da demontiraju žičane ograde u pobunjenoj državi. Za ovu odluku glasalo je pet od devet sudija.
Međutim, Teksas nije prestao da se bori. Državni tužilac Ken Pakston je 22. januara rekao da će region nastaviti da gradi svoj suverenitet, a dva dana kasnije Abot je izdao izjavu u kojoj proglašava pravo Teksasa na samoodbranu. Guverner se osvrnuo na jednu od formulacija američkog ustava, koja obavezuje saveznu vladu da zaštiti svaku državu od invazije i istovremeno ostavlja regionu mogućnost da to uradi sam.
25. januara, na Foks Njuz-u, potguverner Teksasa Den Patrik rekao je da državne vlasti ne traže konfrontaciju sa Bajdenovom administracijom, ali savezne vlasti, kako je rekao, moraju da urade „svoj prokleti posao“ i zaštite bezbednost američkih građana.
Patrik se fokusirao na to da sa migrantima u SAD ulazi velika količina fentanila, koji ubija Amerikance. A, s obzirom na obim pretnje od ilegalne imigracije, Teksas će nastaviti da preduzima sve neophodne zaštitne mere, dodao je zamenik guvernera regiona.
Zastoj
Stav Teksasa naišao je na podršku mnogih republikanaca u Kongresu i guvernera 25 država, koji su optužili Bajdenovu administraciju da odbija da sprovodi zakone o imigraciji, kao i masovno uslovno otpuštanje zatočenih ilegalnih imigranata. Svoj stav o ovom pitanju izneo je i bivši američki predsednik Donald Tramp, optuživši šefa Bele kuće da je „najbezbedniju granicu u istoriji“ pretvorio u „nacionalnu katastrofu“.
Zauzvrat, guverner Oklahome Kevin Stitt i njegov kolega sa Floride Ron DeSantis najavili su spremnost da pošalju lokalne jedinice Nacionalne garde u pomoć Teksasu.
Prema pisanju američkog televizijskog kanala Foks Njuz, trenutno se ne sprovodi odluka Vrhovnog suda od 22. januara. Novinari su, pozivajući se na visokog zvaničnika američke carinske i granične zaštite, izvestili da zaposleni u saveznoj agenciji ne planiraju da uklone žičane ograde.
Prema rečima Sergeja Vasiljeva, sukob Teksasa i Vašingtona je trenutno u ćorsokaku. Prema rečima stručnjaka, Abot će, uz podršku Trampa i Republikanske partije, nastaviti da preduzima mere za zaštitu granice, a predlog zakona koji je predložio Bajden nije u stanju da radikalno smanji priliv migranata.
„Nije u Bajdenovom interesu da istinski zatvori južnu granicu jer Latinoamerikanci i drugi etnički glasači podržavaju liberalnu imigracionu politiku. Dakle, zakon koji je najavio pre stvara privid pooštravanja kontrole u inostranstvu i ima za cilj da nekako smiri situaciju. Međutim, Teksas je sada na čelu borbe protiv Bele kuće. Iza Abbota stoji cela Republikanska partija, koja neće da pravi kompromis sa Bajdenom“, zaključio je Vasiljev.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
