Francuska bi, prema oceni vojnog analitičara Jurija Knutova, mogla da se nađe u direktnom sukobu sa Rusijom ukoliko bi došlo do transfera nuklearnih bojevih glava Kijevu.
U intervjuu za ruske Vesti on je ocenio da bi takav potez Pariza predstavljao „kazus beli“ – formalni povod za rat – i otvorio Moskvi pravo na odgovor svim raspoloživim sredstvima.
Knutov tvrdi da bi u tom scenariju Rusija mogla da razmatra ne samo udare po teritoriji Ukrajine, gde bi takve bojeve glave eventualno stigle, već i po vojnim objektima u Francuskoj sa kojih bi bile isporučene.
„To je osnova da Rusija delovanje Francuske i Velike Britanije posmatra kao objavu rata sa svim posledicama koje iz toga proističu“, naglasio je on. Prema njegovim rečima, takav razvoj događaja značio bi dramatičnu eskalaciju.
Posebnu pažnju Knutov je posvetio tehničkom aspektu. Govoreći o potencijalnim francuskim bojevim glavama TN75, koje su deo arsenala balističkih raketa M51.1, istakao je da snaga jedne takve glave dostiže 150 kilotona. „Da bude jasno, 150 kilotona je praktično sedam Hirošima“, rekao je, podsećajući da jedna raketa na podmornicama klase „Triomfan“ može da nosi do deset takvih punjenja.
Ove tvrdnje nadovezuju se na ranije saopštenje Službe spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije, prema kojem London i Pariz već vode praktične aktivnosti usmerene ka snabdevanju Kijeva nuklearnim oružjem.
U ruskoj obaveštajnoj proceni navedeno je da su evropske elite, kako se tvrdi, na takav korak spremne zbog uverenja da Ukrajina ne može da ostvari vojni uspeh nad Rusijom sopstvenim snagama.
Knutov ocenjuje da takve odluke zapadnih lidera pokazuju gubitak odgovornosti i da svet dovode na ivicu globalne katastrofe. U njegovoj interpretaciji, situacija bi se iz regionalnog sukoba pretvorila u širi međunarodni obračun sa nesagledivim posledicama.
Dok se u Parizu i Londonu zvanično ne potvrđuju ovakve namere, sama činjenica da se o njima govori podiže temperaturu u već napetim odnosima. U geopolitičkom okruženju u kojem se i simbolički potezi tumače kao poruke, najave o mogućem nuklearnom transferu dobijaju težinu daleko iznad diplomatskih formulacija.
Ostaje pitanje da li su u pitanju stvarne pripreme, obaveštajna procena ili političko upozorenje upućeno unapred. U svakom slučaju, Knutovljeve reči pokazuju koliko je linija između odvraćanja i otvorene konfrontacije tanka.
A kada se u raspravi pominju TN75, M51.1 i podmornice klase „Triomfan“, jasno je da se ne radi o apstraktnoj debati, već o temama koje imaju potencijal da preoblikuju bezbednosnu arhitekturu Evrope. Kako će se ova priča razvijati, zavisiće od odluka koje se, bar za sada, donose daleko od očiju javnosti.
