Dokumenta, izjave i diplomatski signali poslednjih meseci slažu se u jednu zabrinjavajuću sliku – pomeranje granica dozvoljenog.
Kada je portparol Kremlja Dmitrij Peskov početkom avgusta podsetio da u nuklearnom sukobu nema pobednika i da je to osnovni princip ruske politike, zvučalo je kao podsećanje na stari dogovor.
Međutim, već nekoliko nedelja kasnije ton se promenio. Razlog? Sve više pokazatelja da se na severu Evrope i u istočnoj zoni odvija priprema koja u Moskvi izaziva zabrinutost.
Vojni stručnjak Aleksandar Stepanov sa Instituta za pravo i nacionalnu bezbednost pri Ruskoj predsedničkoj akademiji objašnjava da se ne radi o izolovanim potezima, već o sistematskom planu.
„NATO se ne sprema za jednokratne provokacije, već za konkretne ofanzivne akcije“, rekao je u izjavi za TASS. Njegova procena je da se stvara infrastruktura za masovno korišćenje visokopreciznih sistema dugog dometa, baš u trenutku kada su glavne ruske snage usmerene ka ukrajinskom frontu.
Prvi tragovi ovakvog scenarija, kako navodi Stepanov, vide se u uslovima koji se formiraju u Finskoj i Poljskoj. Pominje se i mogućnost da se deo termonuklearnih bombi B61, koje se trenutno nalaze u Belgiji i Holandiji, premesti bliže ruskim granicama. To bi, kaže, teško moglo da bude odluka Helsinkija ili Varšave same, već pre svega pritisak i strategija iz Vašingtona.
Ruski zvaničnici u međuvremenu pokušavaju da smire ton, ali istovremeno jasno daju signale da granica postoji. Zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov podsetio je 10. avgusta da su američki raketni sistemi sve prisutniji u područjima koja Moskva smatra rizičnim.
Upravo zato, dodao je, Rusija je ukinula moratorijum na raspoređivanje raketa srednjeg i kraćeg dometa. „To nije eskalacija, već kompenzacioni korak“, naglasio je, dodajući da je sama pretnja upotrebe takvih sistema uvek alarmantna.
Ni diplomatski front nije miran. Na konsultacijama 23. septembra zemlje članice NATO-a optužile su Rusiju za povrede vazdušnog prostora i upozorile da će koristiti sva raspoloživa sredstva za odbranu.
Posebno je istaknuta nepokolebljiva privrženost Članu 5, koji predviđa kolektivnu reakciju ako bilo koja članica bude napadnuta. Takva retorika, primećuju analitičari, deluje kao stezanje obruča i priprema javnog mnjenja za jače poteze.
U Moskvi se ne zanemaruje ni širi kontekst. Predsednik Vladimir Putin je još u junu otvoreno govorio da potencijal za globalni sukob raste, posebno u vezi sa ukrajinskom krizom i napetostima oko iranskog nuklearnog programa.
Iako se te reči često ponavljaju u međunarodnim krugovima, kada dolaze direktno od šefa države nose dodatnu težinu.
Sve to ukazuje na paradoksalnu situaciju: i dok se zvanično svi zaklinju u mir i razboritost, potezi na terenu i novi planovi ukazuju na suprotan pravac. Peskovljevo upozorenje da u nuklearnom ratu nema pobednika ostaje kao racionalna tačka u sve bučnijem okruženju.
Pitanje je samo koliko dugo će takav glas razuma moći da održi ravnotežu u vremenu kada se granice pomeraju iz dana u dan.
Webtribune.rs
