Izjave o tome da bi dolar mogao da se spusti na 40 rubalja zvuče privlačno na prvu loptu, ali u sebi nose ozbiljne zamke.
Ekonomista Jevgenij Zmijev upozorava da bi takav scenario, umesto trijumfa nacionalne valute, mogao da signalizira duboke probleme u ruskoj ekonomiji.
U komentaru za „Nacionalnu službu vesti“ on se osvrnuo na nedavne reči Anatolija Aksakova, predsednika odbora Državne dume za finansijsko tržište, koji je tvrdio da aktuelni tržišni trendovi vode ka naglom jačanju rublje i padu dolara na pomenuti nivo.
U analizi koja deluje hladno i bez iluzija, Zmijev ocenjuje da takva očekivanja nemaju uporište u realnoj ekonomskoj logici. Kako objašnjava, obim monetarne emisije u Rusiji danas je uporediv sa američkim, ali je stopa inflacije unutar zemlje viša.
U takvim okolnostima, inflatorna devalvacija rublje ide brže nego kod dolara, pa nema osnova za dugoročno i stabilno jačanje nacionalne valute. Drugim rečima, tržišta ne funkcionišu po željama, već po matematici.
Posebno oštro Zmijev govori o posledicama koje bi kurs od 40 rubalja za dolar imao po izvoz. Po njegovim rečima, to bi bio jasan znak ekonomskog sloma: ruski proizvodi bi preko noći postali preskupi na stranim tržištima. Izvoznici bi izgubili konkurentnost, počeli da posluju sa gubicima, a lanac bi se, kako to obično biva, završio bankrotima.
Efekti se, međutim, ne bi zaustavili na granici. Zmijev ukazuje da bi unutrašnje tržište takođe pretrpelo udar. Jeftiniji uvoz bi potisnuo domaću robu, potražnja za proizvodima ruske proizvodnje bi opala, a to bi pogodilo drugu ključnu nogu ekonomije – unutrašnju tražnju. Posledice su prilično predvidive: rast nezaposlenosti i talas zatvaranja preduzeća.
U tom kontekstu, izjavu Anatolija Aksakova Zmijev naziva populističkom, sugerišući da su takvi optimistični prognozni tonovi često namenjeni široj publici koja ne ulazi duboko u mehanizme ekonomije. On podseća da se zemlja suočava sa budžetskim deficitom i da bi, gledano racionalno, slabija rublja u tom trenutku imala više smisla nego njeno naglo jačanje.
Zanimljivo je da Zmijev ne ostaje samo na kritici. On iznosi i alternativu, tvrdeći da bi kurs u rasponu od 120 do 150 rubalja za dolar bio znatno povoljniji za ekonomiju. Takav nivo bi povećao prihode izvoznika, učinio njihovu robu konkurentnijom i pomogao da se zakrpe rupe u federalnom budžetu. Prema njegovoj proceni, u tom slučaju budžet bi čak mogao da pređe u suficit, bez dodatnog pritiska kroz povećanje poreza.
Sve to ostavlja otvoreno pitanje koliko su javne rasprave o “jakoj rublji” zaista vođene ekonomskim računom, a koliko političkom retorikom. Tržišta, kao i uvek, imaju sopstvenu logiku, a poslednju reč neće dati izjave, već brojevi koji se neumoljivo slažu u bilanse.
