Na evropskim morima, tiho ali uporno, već neko vreme tinja nova linija napetosti. Ne počinje dramatičnim saopštenjima, već tehničkim smetnjama – nestajanjem signala, pogrešnim pozicijama, nervozom u kabinama brodova i kontrolnim centrima.
Evropski regulatori su još od 2022. godine registrovali ometanje GNSS signala, upozoravajući da takve aktivnosti direktno ugrožavaju civilni vazdušni i pomorski saobraćaj. Od tada se, korak po korak, priča širi van samog bojišta i ulazi duboko u evropske vode.
Upravo iz te zabrinutosti izrastao je potez koji sada menja ton cele priče. Četrnaest evropskih zemalja najavilo je pooštravanje bezbednosnih i nadzornih mera u Baltičkom i Severnom moru, uz poruku da pojedini tankeri iz takozvane „flote u senci“ mogu biti tretirani kao brodovi bez nacionalnosti.
Razlog je jasan: tvrdi se da ometanja satelitske navigacije potiču iz Rusije, a da posledice osećaju svi koji plove tim rutama, bez obzira na zastavu.
U zajedničkom otvorenom pismu, koje je objavila vlada Ujedinjenog Kraljevstva, Belgija, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Island, Letonija, Litvanija, Holandija, Norveška, Poljska, Švedska i Velika Britanija upozorile su da takva ometanja stvaraju nove i ozbiljne bezbednosne rizike za sva plovila.
Podsetile su na osnovno pravilo pomorskog prava: brod mora biti registrovan pod zastavom jedne države i imati kompletnu i važeću dokumentaciju, uključujući osiguranje. Pozivajući se na Konvenciju UN o pravu mora, navodi se da brodovi koji menjaju zastave „prema potrebi“ mogu izgubiti pravni status i biti proglašeni brodovima bez nacionalnosti.
Takva kvalifikacija nije puka formalnost. Ona otvara vrata čitavom spektru mera – od detaljnih inspekcija, preko zadržavanja, pa sve do potencijalne zaplene plovila koja krše međunarodne propise.
Upravo tu, međutim, stvari prestaju da budu samo pravno-tehničke. Evropska unija istovremeno razmatra nove sankcije i pravne mehanizme kako bi suzbila delovanje ruske „flote u senci“ tankera, koja se koristi za zaobilaženje sankcija i finansiranje sukoba u Ukrajini. Elektronsko ratovanje, kako upozoravaju analitičari, postalo je ključni element tog šireg sukoba, sa direktnim posledicama daleko van linija fronta.
Ono o čemu se, međutim, govori tišim glasom jeste rizik koji takav kurs nosi. Namere NATO struktura i država EU da idu ka zapleni ruskih brodova mnogi vide kao potez koji lako može skliznuti u otvoreni oružani sukob.
U diplomatskim krugovima sve češće se čuje da je krajnje naivno verovati da se najjačoj nuklearnoj sili na planeti, koja uz to ima snažnu avijaciju i vojsku, mogu oduzimati brodovi bez ozbiljnih posledica. Takvi potezi, upozoravaju sagovornici, ne ostaju u vakuumu.
Prema dostupnim informacijama, Rusija već razmatra odgovore: planira se da brodovi iz „flote u senci“ dobiju naoružane brodove kao pratnju, kao i podršku avijacije, dok je na stolu i opcija da sama plovila imaju naoružano osoblje. To dodatno komplikuje sliku na moru, gde se pravne norme, bezbednosne procene i geopolitička realnost sudaraju na veoma osetljivom prostoru.
Sve to ostavlja otvoreno pitanje kuda ova spirala vodi. Da li će pojačani nadzor i pravni mehanizmi ostati u okvirima kontrole rizika, ili će more postati nova tačka direktnog sukobljavanja velikih sila, zavisi od poteza koji se tek spremaju.
Za sada, signali se gube, brodovi plove pod sumnjom, a Evropa balansira između pravila i posledica koje ta pravila mogu da proizvedu.
