Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin dao je intervju za časopis Moskovskog državnog instituta međunarodnih odnosa Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
List navodi da je Srbija evropska država koja nije uvela sankcije Rusiji i da je biti ambasador Rusije u Srbiji odgovoran i zahvalan posao. „Srbi su naši glavni navijači“, rekao je ranije Čepurin. „Srbi se iskreno raduju uspesima Rusije. Veoma vole Rusiju i njenog predsednika Putina, zato što znaju: što smo mi jači, njima će biti lakše“.
[adsenseyu1]
Uspesi Rusije su Sirija i Krim. Kako su Srbi prihvatili vraćanje Krima?
— Većina Srba ima sledeću logiku: Krim je ruski i vratio se u Rusiju. Mnogi, iskreno govoreći, nisu znali da je on „otišao“ u Ukrajinu nakon raspada SSSR-a.
A Kosovo je „srpski Krim“?
— Da, to je srpska zemlja. Kolevka Srbije. Njena svetinja. Kosovo takođe treba da se vrati u pravno i državno polje Srbije u skladu sa međunarodnim pravom. Albanci nazivaju državu „Kosova“. Srbi su pokrajina Kosovo i Metohija, kako se ono i zvanično naziva, uključujući i u Ustavu Srbije. „Zemlja drozdova i manastira“.
Kakva je situacija danas?
— Postoji rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. godine, prema kojoj je Kosovo deo Srbije. Ne postoji nikakav drugi međunarodni pravni okvir. Ali, defakto, samoproglašena 2008. godine pseudo-država „Kosovo“ danas postoji sama po sebi, ona je odvojena od osnovne Srbije kvazigranicom — „administrativnom linijom“. Pritom, na delu KiM, na severu, kompaktno žive Srbi. To su četiri grada južno od reke Ibar: Kosovska Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić i Zvečan. Na toj teritoriji vlast Prištine se praktično ne primenjuje. Postoji više enklava. Ali sve u svemu, sa juga Kosova i Metohije su Srbi proterani. U Prištini je 1999. godine bilo 42 hiljada Srba, a danas — 50. U Peći je živelo 18 hiljada, a sada dva seoska sveštenika. U Prizrenu je od 10.000 ostalo 100 Srba i tako dalje.
Kako oni tamo žive?
— Većina Srba je nakon početka sukoba morala da beži u unutrašnju Srbiju i druge zemlje. Danas je Kosovo možda najsiromašniji i najkriminalniji deo južne Evrope. Droga, šverc, najveća američka baza Bondstil, oružje, izbeglice. Jedni beže ili stradaju, a drugi profitiraju.
[adsenseyu1]
A naš zvaničan odnos prema kosovskom problemu?
— Tu su tri momenta. Prvo, mi ne priznajemo državu Kosovo, strogo se pridržavamo Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Samo Beograd i Priština mogu da se dogovore o statusu i stepenu autonomije pokrajine Kosovo i Metohija. Drugo, ova odluka mora se doneti bez drskog pritiska sa Zapada na Beograd. Treće, mi ćemo biti spremni da pomognemo u potrazi za kompromisom i održivim rešenjem.
— Rusija se solidariše sa težnjom Srbije da pronađe rešenje u okviru ustava zemlje i rezolucije Saveta bezbednosti UN. I mi smo spremni da podržimo one kompromise koje će narod prijateljske nam Srbije smatrati prihvatljivim. Inicijativa i definicija stava ovde je na Srbiji, a uloga Rusije je u mogućoj pomoći na zahtev srpske strane. Važno je napomenuti da sada sve više zemalja razmišlja o povlačenju prethodnog priznanja Kosova. Prvi vesnici su Surinam, Sao Tome i Principe, a u junu je priznanje povukla i Liberija.
Da li su Srbiji naši jedini istomišljenici u Evropi?
— Rusi i Srbi imaju mnogo zajedničkog. Ovo je najveći narod na Balkanu, i to podeljeni narod. Srbi su bili jezgro Jugoslavije. Etnički Srbi žive kako u Srbiji tako i po obodu svojih granica: u Bosni i Hercegovini (Republika Srpska), u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji. Jugoslavija, koja se 1991. godine raspala, na svoj način je ponovila sudbinu Sovjetskog Saveza.
Današnji rusko-srpski odnosi grade se na duhovnom i emocionalnom nivou, jer smo mi rođaci po krvi i veri, ali i po pragmatičnosti, jer naše shvatanje sveta i naši interesi su veoma bliski.
Rusija pozdravlja vojnu neutralnost Srbije, njeno odbijanje da se pridruži NATO-u, kao i čvrst stav o neuključivanju uvođenju antiruskih sankcija. To nije volja nekog lidera. To je stav većine srpskog naroda. Svaki lider koji postupi drugačije ovde neće ostati na vlasti.
Zaista?
— Apsolutno. Verovatno ste videli spomenik Nikolaju Drugom pored zgrade predsedništva? Podignut je nedavno. Prošlost nas čvrsto povezuje: još u 14. i 15. veku srpski monasi su dolazili u Rusiju koja je bila pod mongolskom vlašću. Zatim smo nekoliko vekova mi pomagali Srbima, Slovenima da se oslobode od Osmanlija. Posle revolucije ruska emigracija išla je uglavnom u dva grada — Pariz i Beograd. Ovde je stiglo sto hiljada belih emigranata. U Vojvodini, Beloj crkvi i Sremskim Karlovcima živeli su ruski sveštenici i kozaci, u Beogradu — inteligencija, naučnici, vizantolozi, baletski umetnici, arhitekte. Poslednji projekat arhitekte Nikolaja Krasnova pre emigracije bio je Livadski dvorac na Krimu. Kada se sa 58 godina našao u Beogradu, on je za 17 godina izgradio skoro 200 zdanja — tri puta više nego za 58 godina u Rusiji! I to su kultne zgrade — Kraljevski dvor, zgrada Patrijaršije, Vlade, Ministarstva spoljnih poslova.
Srbi bolje poznaju bitke iz Drugog svetskog rata od nas. Većina stanovništva je proruska i ovo raspoloženje smo poslednjih godina uspeli da ojačamo.
A sa druge strane, Srbija teži ulasku u EU koja je uvela zajedničke sankcije Rusiji.
— Pregovori za ulazak Srbije u EU se vode već mnogo godina. Sa ulaskom u EU mnogi ovde vezuju bogatiji život. Što nije tačno.
Ali Srbija još nije ušla. Koliko je daleka ta budućnost?
— To se neće dogoditi pre 2025. I to je optimistična prognoza. Ali kakva će biti EU do tada? Srbi kategorički ne žele da pristupanje EU pogorša odnose sa Rusijom. Nisu uvereni da će EU preživeti do tada i takve sumnje se povećavaju. Osim toga, Srbi su čvrsto protiv pridruživanja NATO-u. A ostaje i problem Kosova. Pritisak Amerikanaca raste, ali Beograd ne namerava da kapitulira pred Zapadom. Postoji više pitanja nego odgovora. Zapad koristi EU kao „šargarepu“ da bi naterao Beograd da pravi ustupke.
(Sputnjik)
