Iako je izveštaj glavnog američkog istražitelja Mulera dokazao da je afera Russiagate konstrukt Demokratske stranke i medija i da nema nikakvih dokaza ruske upletenosti u američke izbore 2016. godine, protekle dve godine je bilo zanimljivo slušati lavinu optužbi na račun Moskve.
Svi se sećaju kako je međunarodni dopisnik kanala CNN, Metju Čans, dokaze o “fabrici ruskih trolova” u Sankt Peterburgu našao u kontejnerima za smeće, gde je ispred jedne zgrade pronašao ostatke ambalaže računarske opreme, što je za njega bio dovoljan i “posebno uverljiv dokaz” da su “brigade trolova” Kremlja boravile i radile u tom objektu.
U ovom konkretnom slučaju nisu pronađeni dokazi, ali to ne znači da Rusija, kao i sve druge zemlje koje to sebi mogu dozvoliti, nemaju posebne kibernetičke stručnjake i vojne jedinice koje rade na promociji njihove zemlje u inostranstvu. Pre nekoliko godina je, na primer, objavljeno da je Erdoganova stranka AKP uposlila 9000 mladih ljudi koji svakodnevno, 24 sata dnevno, svake nedelje, svaki mesec, godinama zaredom, promovišu Tursku i politiku Erdogana na društvenim mrežama.
[adsenseyu1]
Međutim, o tome koliko SAD ulažu u ove aktivnosti malo se govori. Odgovor je dao Leonid Savin u svojoj reportaži objavljenoj na ruskom portalu Oriental Review. Ali Amerikanci se ne bave promocijom njihove zemlje i spoljne politike Vašingtona, kako bi je prikazali u što boljem svetlu, što je slučaj čak s Erdoganovom “kibernetičkom brigadom”, već tehnikama koje pomažu da se manipuliše javnom percepcijom, stvaranjem lažnih vesti i lažnih tragova za naknadno procesuiranje potpuno nevine osobe, organizacije ili zemlje.
U tome se služe tehnologijama veštačke inteligencije, dok su na drugoj strani divovi Silicijske doline u Americi više ili manje uspostavili monopol nad društvenim i političkim inženjeringom putem društvenih medija, robota i raznih algoritama. Američke bezbednosne agencije se kreću u istom smeru, ali s mnogo agresivnijim ciljevima.
Agencija za napredne istraživačke projekte (DARPA) vodeća je u ovom području i već je izdvojila 2 milijarde dolara za razvojne projekte veštačke inteligencije u idućih pet godina.
Istraživanja u ovom području DARPA je pokrenula u julu 2018. i cilj joj je da razvije veštačku inteligenciju trećeg talasa koja utiče na rasuđivanje i kontekstualnu svest putem tehnologije koja, kao veštačka, gotovo sigurno ne razume svet koji pokušava da opiše. To je glavni krovni projekat koji trenutno vodi DARPA.
Drugi projekat je usmeren na automatizaciju izdvajanja naučnih saznanja i prikladno se zove Automatizovana selekcija naučnih saznanja. Alat će automatski pronaći nove podatke i naučne resurse, analizirati ih za korisne informacije, uporediti nalaze s postojećim istraživanjima, a zatim generisati nove modele.
Postoje i programi vezani za novu generaciju neurotehnologija. Osnovna ideja je stvoriti neurološki interfejs koji se može koristiti za prevođenje misli u tekst, za telepatsko kontrolisanje robota kao što su dronovi i tako dalje. Predlozi za razvoj istraživačkih laboratorija i projekata su kancelariji dostavljeni do 4. marta 2019. godine.
Sve u svemu, DARPA ima više od 20 programa posvećenih veštačkoj inteligenciji i više od 60 programa koji se odnose na kibernetičku bezbednost.
Veštačku inteligenciju u celini agencija doživljava kao neku vrstu saradničkog partnera koji joj može pomoći da identifikuje propuste i greške.
Završni događaj dvogodišnjeg takmičenja koji je DARPA pokrenula kako bi dizajnirala i izgradila računarske sisteme koji bi blokirali napade ili pronašli i izolovali zlonamerne kodove je održan u avgustu 2016. u Las Vegasu. Konkretno, DARPA je nastojala da osigura razvoj “arhitekture” za mašine veštačke inteligencije, koji su nazvali “sistemom kibernetičkog rasuđivanja”.
Naravno, sve se ovo sprovodi kao deo sveukupne strategije američke vlade. 11. februara 2019. Donald Tramp je potpisao izvršnu naredbu prema kojoj bi savezne agencije koje se bave tehnologijom svoje projekte veštačke inteligencije trebale da sprovode gotovo dvostruko brže. To se zove Američka inicijativa veštačke inteligencije i dokument sadrži pet tačaka:
- Ulaganje u istraživanje i razvoj veštačke inteligencije;
- Oslobađanje resursa veštačke inteligencije;
- Postavljanje standarda upravljanja prema vladavini prava;
- Izgradnja radne snage za veštačku inteligenciju;
- Međunarodno angažovanje u zaštiti američke prednosti u području veštačke inteligencije (AI).
Ove tačke jasno pokazuju američku želju da uspostavi monopol i da natera ostatak sveta da postane potrošač američkih proizvoda.
Samo dan nakon što je Tramp potpisao izvršni dekret, Pentagon je objavio svoju vlastitu strategiju veštačke inteligencije koja se usresredila na nedavno osnovani Zajednički centar za veštačku inteligenciju (JAIC). Budžet tog centra za 2019. godinu iznosi 90 miliona dolara.
Zanimljivo je da američki mediji spekulišu da je takva konsolidovana odluka povezana s ubrzanim razvojem programa veštačke inteligencije u Kini, koja je u tom području već nadmašila Sjedinjene Države. Druga zemlja koja se prilično često spominje je Rusija, koja takođe nastoji da stekne prednost na terenu, iako Amerika naglašava da Rusija koristi zapadnu tehnologiju.
Za razliku od Bele kuće, Pentagonova strategija AI se temelji na konceptu “usvajanja veštačke inteligencije usmerene na čoveka” i da ljudi igraju važnu ulogu u raspoređivanju i korišćenju “promišljene” i “odgovorne” upotrebe veštačke inteligencije. Iako se veštačka inteligencija može koristiti u razne svrhe, jasno je da SAD prvenstveno ciljaju na moć i kontrolu, uključujući korišćenje AI u savremenim metodama ratovanja.
Razumljivo je da je otkrivanje ove dve strategije u samo jednom danu pokrenulo lančanu reakciju.
SAD su 27. februara objavile saopštenje u kom se navodi: “Informacije su sve više oružje izbora među našim strateškim konkurentima.” Kao takve, snage ratne mornarice moraju delovati kao potpuno integrisani deo Zajednice za informacijsko ratovanje (IWC), optimizirajući borbenu snagu i integrišući elemente Zapovedanja i kontrole (AC2), Battlespace Awareness i Integrated Fires. Da bismo to postigli, moramo se udružiti sa svim elementima IWC – inteligencije, METOC-a, inženjera komunikacija, kriptologije i sajber ratovanja”.
Ratno vazduhoplovstvo SAD-a takođe aktivno razvija sposobnosti informacijskih i kibernetičkih operacija. U nedavnom intervjuu je general američkih vazduhoplovnih snaga Robert Skiner, zapovednik Kibernetičkog zapovedništva vazdušnih snaga, rekao za “informacijske operacije, elektronsko i sajber ratovanje, i ISR podršku, da su integracija, sinhronizacija i usklađivanje tih funkcija i zadataka unutar tih područja presudni za njihovu sposobnost da osiguraju da su sposobni u području informacijskog ratovanja i u području multidomena.
“Mislim da ih ne možete tretirati odvojeno. Kako napredujemo s vežbama i drugim forumima, svi smo došli do saznanja da moraju biti sinhronizirani, bez obzira da li je to pod jednim šeširom, ili pod njih više”, rekao je general Robert Skiner.
NATO je takođe govorio o potrebi povećanja izdataka za kibernetičke operacije i to pitanje je prvo pokrenuto odmah nakon što je novi vršitelj dužnosti Pentagona posetio sedište NATO pakta u Briselu 14. februara.
Američko Kibernetičko zapovedništvo ima zajednički projekat s Institutom za inovacije i bezbednost u Merilendu pod nazivom DreamPort. Reč je o čvorištu na kom se putem konkursa biraju razne kompanije koje učestvuju na konkursima i prezentuju prototipove svojih proizvoda u realnom vremenu. U osnovi, reč je o praćenju i otkrivanju kibernetičkih pretnji. IT kompanije kao što su Booz Allen Hamilton, IBM, Crowdstrike, Splunk, LogicHub i Jazz Networks nedavno su učestvovale u onlajn igri za otkrivanje “loših aktera”. Jasno je da ovakvi događaji ne samo da pronalaze i štite od ranjivosti, već i od hakerskih napada i zlonamernih internet aktivnosti koje se sprovode na daljinu.
Zato je priča o trolovima, koji su vrlo odgovoran posao za Kremlj odrađivali s jeftinih kućnih računara, negde iz predgrađa Sankt Peterburga, obična glupost.
Na primer, dovoljno je videti kako to funkcioniše ako pogledamo osoblje 624. operativnog centra, smeštenog u Zajedničkoj bazi San Antonio – Laklend u kom Pentagon sprovodi kibernetičke operacije.
Usput rečeno, Crowdstrike je poznat i po tome što je jedan od njegovih osnivača, ujedno i član Atlantskog saveta i istraživačkog centra NATO pakta, Dmitri Alperovič, bivši građanin SSSR-a. On je praktično jedini izvor informacija američkih medija koji daje lirski ton o ruskim hakerima i hibridnom ratu koji Kremlj očito vodi protiv ostatka sveta.
Iako su ove priče o Rusima zapravo lažne, SAD sprovode stvarne kibernetičke napade i to sami potvrđuju. Uzmimo kibernetički napad koji je sproveo američko Kibernetičko zapovedništvo (US Cyber Command) protiv ruske Agencije za istraživanje interneta, što je potvrdio Washington Post. To je direktna potvrda kibernetičkog upada na teritoriju druge države. Mediji su ranije preneli da su NSA, Kibernetičko zapovedništvo, FBI, CIA i Ministarstvo nacionalne bezbednosti zajedno osnovali posebnu grupu koja je trebalo, ili još uvek treba, da otkrije rusko uplitanje u američke izbore i ometi taj proces. Do sada nijedna od tih agencija nije pružila nikakve dokaze o tom uplitanju.
Međutim, dok ruski trolovi zaista postoje u mašti male grupe zapadnih novinara i vazala Vašingtona, u Sjedinjenim Državama postoje pravi trolovi koji podstiču sve vrste akcija protiv Rusije, ali ne samo to.
Tako je “Vojna koalicija” u Americi, grupa od 32 vojne i veteranske organizacije koja ima milione članova, nedavno zatražila od Kongresa i federalnih agencija da “priznaju da je američka zajednica na meti stranih protivnika i da se odmah preduzmu mere kako bi se zaštitila”. Sva ta buka, koja ima vrlo malo sadržaja, osim s natpisima zapadnih medija i Alperovičevim subjektivnim stavovima i maštom, stvara iluziju da američko društvo podržava neprekidni kibernetički rat i druge nevojne akcije protiv brojnih zemalja, prvenstveno Rusije, Kine, Irana i Severne Koreje.
S druge strane, te zemlje su pretnja za SAD, a toliko su zaostale da u kibernetičkom ratovanju koriste kućne računare proizvedene pre nekoliko godina na Tajvanu, kako tvrdi genije istraživačkog novinarstva Metju Čans.
S druge strane, Pentagon sa spomenutim interfejsom ima čoveka-mašinu, trola, kog može koristiti kao element političkog uticaja. Sam pojam “trol” je u hakerskom žargonu nastao ’80-ih, a izraz “fabrika trolova” pojavio se tokom ponovnog izbora Baraka Obame.
[adsenseyu4]
Prve fabrike trolova je stvorio američki PAC. To je relativno nov fenomen u političkom životu Amerike, a PAC je skraćenica za Politički akcijski odbor. Konvencionalni odbori postojali su i pre, ali su se razne organizacije pod imenom PAC počele pojavljivati 2010. godine, kada je Vrhovni sud Sjedinjenih Država ukinuo ograničenja korišćenja ovih odbora u političke svrhe.
Za razliku od konvencionalnih političkih akcijskih odbora, koji ne mogu primati donacije veće od 5000 dolara od jednog pojedinca, doprinosi korporacija ili sindikata su ilegalni, PAC mogu prihvatiti neograničene doprinose od bilo koga. S druge strane, konvencionalni odbori mogu trošiti novac direktno na političku stranku i njenog kandidata, dok se organizacije pod skraćenicom PAC bave indirektnim podržavanjem željenog kandidata i upuštaju se u kontrapropagandu protiv njegovog protivnika. Drugim rečima, sprovode crnu propagandu.
U SAD-u je u 2010. registrovano samo 83 super PAC-a, ali 2016. se taj broj povećao na 2395. To jasno pokazuje koliki je interes američkih kompanija i lobističkih grupa za “indirektan” uticaj i manipulisanje percepcijom javnosti.
I upravo ovom svetu treba zahvaliti za kovanje izraza “fabrike trolova”. Prethodna istraživanja o fabrikama trolova povezanih s Amerikom uključuju predstavljanje organizacije efikasne internet propagande vezane za društvena pitanja od strane konsultanta iz Udruženja stomatologa Kalifornije 2012. godine i knjige novinarke Šaril Atkison objavljene 2014. u kojoj se navode brojni zločini i skandali unutar administracije Bele kuće. Opisuje se agresivna PR taktika i još agresivnije onlajn pretnje protiv Šarl Atkison dok je pokušavala da sprovodi nezavisne istrage. Usklađena struja uvreda i optužbi protiv novinarke naterala ju je da sprovede dodatnu istragu, što je dovelo do zaključka da to nisu bila emocionalna mišljenja pojedinih građana, već deo unapred planirane kampanje.
Takođe je poznato da je još jedan super PAC, Američki most 21. veka, koji je u vlasništvu Dejvida Broka i koji godinama podržava Klintonovu porodicu, potrošio milion dolara na ispravljanje komentara korisnika na društvenim medijima. Američki mediji su ovu inicijativu nazvali operacijom “Troll Correct the Record”. Takođe je poznato i ko je finansirao Brokovu fabriku trolova .
U međuvremenu, super PAC Pravo na uspon SAD-a senatora Džeba Buša je postao poznat po agresivnim trol-napadima na njegovog glavnog protivnika, senatora Marka Rubia. Novinarska istraga je kasnije pokazala da je super PAC Džeba Buša finansiran od strane Kineza, što je izazvalo skandal.
U 2016. godini je osnovan veliki Great America PAC, kako bi podržao kampanju Donalda Trampa. Postavio ga je republikanac Erik Bič, stručnjak za politički marketing, a najveći donator ovog PAC-a je bio američko-izraelski preduzetnik i bivši izvršni direktor Marvel Entertainmenta, Ajzek Perlmater.
Trampova protivnica, Hilari Klinton, takođe je imala svoj vlastiti super PAC pod nazivom Priorities USA Action, iako su ga osnovala dvojica bivših asistenata Baraka Obame, Bil Barton i Šon Svini, kako bi podržali njegov ponovni izbor. Uspeli su da prikupe 60 miliona dolara, a gotovo sve je, prema izveštaju odbora o uplatama i isplatama, potrošeno na interne troškove.
Klintonov super PAC finansirao je brojne oglase protiv Trampa na društvenim medijima kao što su Fejsbuk, Instagram i Pandora.
Demokratima je u njihovoj borbi protiv Trampa pomogao još jedan super PAC, Women Vote Project, koji nije napadao samo Trampa, nego i konzervativne grupe koje se protive abortusu i ilegalnoj imigraciji.
Ali dok se PAC kao organizacije uglavnom koncentrišu na gaženje konkurencije i povezane su s američkom unutrašnjom politikom, stotine entiteta su stvorene za spoljno emitovanje i blate druge zemlje i vođe koje ne žele da se pokore političkoj liniji Vašingtona.
Glasna borba protiv lažnih vesti i raznih manifestacija autoritarnosti su postali novi izgovor za stvaranje krovnih organizacija povezanih s američkom vladom i bezbednosnim snagama, ali i njihovim evropskim partnerima, koji zajedno pokreću relevantne projekte.
Jedan takav projekat je pokrenuo pododbor Atlantskog saveta, tink tenk NATO pakta Centar za Evroaziju. Jasno je čim se da internet stranici da manipuliše činjenicama.
Video na početnoj stranici internet stranice govori: “Putin je 2014. napao Ukrajinu i sproveo prvu aneksiju teritorije u Evropi od Drugog svetskog rata.”
Ali svi znaju da je prva aneksija nakon 1945. godine sprovedena 1989. godine, kada je Savezna Republika Nemačka aneksijom prisvojila nemačku Demokratsku Republiku Nemačku. U pravnom smislu nije bilo nikakvog referenduma na kom bi se odlučivalo o tom pitanju. Druga aneksija i menjanje granica se odnosi na Kosovo, koje je otcepljeno i pripojeno NATO području, ili Sjedinjenim Državama, ili čemu već ne, ali de fakto nije nezavisna teritorija čiji građani su na referendumu izrazili svoju volju. Ovaj proces su lokalne albanske vođe sprovele uz podršku NATO pakta, Sjedinjenih Država i zemalja tadašnje zapadne Evrope. Ova internet stranica, imena Disinfo Portal, u celini je posvećena menjanju činjenica kako bi se Rusija optužila za vođenje hibridnog rata protiv Evrope.
Drugi izvor nazvan Polygraph predstavljen je internet stranicom koju su proizveli Glas Amerike i Radio Slobodna Evropa. I ti dezinformatori ne odustaju od objava očiglednih laži. Na primer, ruski privatnu novinsku agenciju RIA FAN nazivaju ogrankom državne novinske agencije Russia Today i povezuju je s Agencijom za istraživanje interneta, koju nazivaju “fabrikom trolova”.
Polygraph ima zasebnu stranicu na ruskom jeziku koja pruža alternativne interpretacije i opovrgavanja izjava ruskih vladinih funkcionera i službenih organa.
Od 2012. poznata nevladina organizacija Freedom House objavljuje izveštaje o internets slobodama, iako su na popisu sponzora ove NVO američki Stejt Department, Gugl, Jahu, Fejsbuk i Titer. Američkom državnom ministarstvu trebaju takvi izveštaji za redovne napade protiv drugih zemalja u području slobode govora i kršenju ljudskih prava.
Sličan projekat je čak pokrenut pod pokroviteljstvom EU, koji nadzire Radna grupa Evropske službe za spoljno delovanje EastStratcom.
Američki Stejt Department je osnovao Centar za globalni angažman, koji je 2018. godine dobio 40 miliona dolara kako bi sarađivao s raznim grupama i nevladinim udruženjima u stvaranju “pravog sadržaja”. Kao što piše na internet stranici američkog Stejt Departmenta, rad će uključivati “korišćenje inovativnih tehnika za razmenu poruka i podataka”.
Alternativna informativna stranica Moon of Alabama ironično je zabeležila u februaru 2018. da je “State Troll Farm” primio ogromnu novčanu infuziju za borbu protiv “ruskog uplitanja”.
Međutim, gotovo niko od brojnih analitičkih centara se nije ozbiljno bavio pitanjem “ruskog uplitanja”, a mišljenja onih koji izražavaju sumnju u te aktivnosti su obično prigušena.
Profesor Džerald Sosmen sa Univerziteta u Portlandu naveo je u jednom od svojih članaka da je dopisnik New York Timesa Skot Šejn bio jedan od retkih novinara iz većih medija koji je jasno izjavio da izveštaj američke obaveštajne agencije od 6. januara 2017. o ruskom uplitanju u američke izbore nije predočilo baš nikakve dokaze.
U istom članku, Sosmen citira potpredsednika Fejsbuka za oglašavanje, Roba Goldmana, koji kaže da Rusi uopšte nisu kupili reklame za Trampa, kako tvrde američki glavni mediji. U čemu je onda problem?
Prema Vitni Filips, “verovatno je da u postmilenijumskom digitalnom medijskom prostoru Amerike trolovi otkrivaju tanku i ponekad nepostojeću liniju između “trolinga” i senzacionalističkih korporativnih medija”.
“Osnovna razlika je u tome što je za trolove to slobodna aktivnost, a za korporativne medije to je poslovna strategija”, kaže Vitni Filips.
“Kada su u pitanju ideali profit, nelojalna konkurencija i potraga za kratkoročnim dobitima, troling i manipulacije bilo koje vrste će samo nastaviti da se razvijaju. Bilo je slučajeva da su male grupe aktivista sa savršeno razumnim ciljevima kopirale taktiku velikih korporacija pomoću astroturfing tehnike, tj. veštačkog stvaranja javnog mnjenja. Uoči sledećih američkih predsedničkih izbora 2020. je logično pretpostaviti da će politički lideri zemlje imati iste neprijatelje kao i pre.
(Geopolitica.ru,Oriental Review,logicno.com)
