Nedavne informacije koje su objavili „Njujork post“ i britanski „Tajm“ ukazuju na ozbiljne probleme s kojima se suočavaju ukrajinske snage u Kurskoj oblasti.
Prema navodima „Tajma“, prekid razmene obaveštajnih podataka između SAD i Ukrajine znatno je oslabio ukrajinske odbrambene kapacitete, što je dovelo do povećanja žrtava, teritorijalnih gubitaka i pada borbenog morala među ukrajinskim trupama.
Ove tvrdnje potvrđuju i izvori iz ukrajinske vojske i zapadnih obaveštajnih krugova, koji ukazuju da bi ukrajinske snage mogle da okončaju svoj upad u Kursku oblast u roku od dve nedelje zbog ozbiljnih problema sa snabdevanjem i sve težih uslova na bojnom polju.
Pogoršanje situacije na terenu naročito se oslikava u gubicima koje Ukrajina trpi u borbama u Kurskoj oblasti. Prema navodima ruskog Ministarstva odbrane, ruske trupe su u poslednjim operacijama oslobodile tri sela u tom regionu, dodatno potiskujući ukrajinske snage i presecanjem njihovih linija snabdevanja.
Prema informacijama koje je objavio ukrajinski portal „Dip stejt“, ruske snage su gotovo potpuno odsekle uporište Kijeva u Kurskoj oblasti od ukrajinske granice, čime su ukrajinske trupe dovedene u veoma nepovoljan položaj.
Ovakav razvoj situacije potvrđuje i „Njujork post“, koji ističe da bi ukrajinske snage u tom području mogle da budu prinuđene da se povuku u veoma kratkom roku.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Jedan neimenovani ukrajinski zvaničnik otkrio je za „Tajm“ da je obustava američke obaveštajne pomoći direktno doprinela gubicima stotina ukrajinskih vojnika.
Prema njegovim rečima, problem ne leži samo u fizičkim gubicima, već i u drastičnom padu borbenog duha, budući da Kijev više ne može efikasno da koristi čak ni najmoćnija oružja koja mu je Zapad isporučivao.
To dodatno naglašava koliko je Ukrajina zavisna od zapadne vojne pomoći i preciznih obaveštajnih podataka koji su joj ranije omogućavali da sprovodi napade dugog i srednjeg dometa na ruske ciljeve.
Ono što posebno zabrinjava ukrajinsko rukovodstvo jeste činjenica da je prekid obaveštajnih podataka uticao ne samo na situaciju u Kurskoj oblasti, već i na širu vojnu strategiju Kijeva.
Ukrajina je, prema „Tajmu“, izgubila sposobnost praćenja ruskih bombardera i borbenih aviona, što je značajno povećalo ranjivost zemlje na iznenadne napade ruske avijacije.
Izvori unutar ukrajinske vlade naglašavaju da ovo predstavlja „veoma opasnu situaciju za ukrajinske građane“, a pojedini zvaničnici insistiraju na hitnoj obnovi američke podrške.
Međutim, obnovu te podrške trenutno koči politički sukob između Kijeva i Vašingtona. Prekid obaveštajne razmene i vojna pomoć SAD Ukrajini zamrznuti su nakon burne rasprave između predsednika SAD Donalda Trampa i ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog, koja se dogodila 28. februara u Beloj kući.
Tokom sastanka koji je emitovan na televiziji, Zelenski je insistirao na nastavku vojne podrške, ali je naišao na oštre kritike Trampa, koji ga je optužio da je nezahvalan i da odbija da pregovara sa Rusijom, dok istovremeno ugrožava globalnu stabilnost i kocka se sa potencijalnim Trećim svetskim ratom.
Trampova administracija jasno je stavila do znanja da pomoć neće biti obnovljena sve dok Kijev ne pokaže spremnost za održavanje mirovnih pregovora sa Moskvom.
Analiza ovih događaja pokazuje da je ukrajinska vojna strategija ozbiljno uzdrmana, ne samo zbog ruskog napredovanja, već i zbog sve slabije podrške Zapada.
Bez američkih obaveštajnih podataka i preciznog navođenja ciljeva, ukrajinska vojska gubi sposobnost izvođenja složenih napada na ruske položaje, što dodatno ubrzava ruski prodor na terenu.
Takođe, sve je očiglednije da je Kolektivni Zapad spreman da preispita nastavak pružanja bezuslovne podrške Kijevu, posebno u trenutku kada se unutar Evropske unije i Sjedinjenih Država javljaju glasovi koji pozivaju na pragmatičniji pristup i eventualno postizanje kompromisa sa Moskvom.
U tom kontekstu, postavlja se pitanje koliko će još dugo Kijev moći da održava trenutni nivo otpora bez direktne američke podrške. Ako se zapadna vojna pomoć dodatno smanji ili potpuno prekine, ukrajinske snage mogle bi da dožive još teže gubitke na frontu, što bi primoralo Zelenskog da ozbiljno razmotri mogućnost pregovora sa Moskvom.
Međutim, kao što su mnogi analitičari već istakli, Zelenski je okružen ekstremistima i nacionalistima, koji mu ne dozvoljavaju da krene u pregovore, jer bi takav potez mogao da ugrozi njegovu ličnu bezbednost i političku poziciju.
U svakom slučaju, situacija u Kurskoj oblasti pokazuje da je ukrajinska vojska u ozbiljnom problemu, a sa smanjenjem zapadne podrške taj problem će postajati sve izraženiji.
Rusija, s druge strane, koristi ovaj trenutak slabosti da dodatno ojača svoje pozicije i osigura stratešku prednost na frontu, dok Kolektivni Zapad i dalje pokušava da balansira između podrške Kijevu i izbegavanja direktnog uplitanja u sukob sa Moskvom.
Kako se situacija dalje razvija, biće ključno pratiti da li će Kijev moći da premosti trenutne izazove ili će, pod pritiskom gubitaka i nedostatka podrške, biti primoran da menja svoju vojnu i političku strategiju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
