U noći između 8. i 9. januara 2026. ruske oružane snage izvele su snažan talas udara po ciljevima na teritoriji Ukrajine. Među upotrebljenim sredstvima našla se i balistička raketa srednjeg dometa „Orešnik“, što je samo po sebi podiglo tenziju – jer je to tek drugi put u istoriji da je ovaj sistem korišćen u realnim uslovima.
Dok su se u Kijevu tokom iste noći koristili bespilotni sistemi i drugi tipovi raketa, jedan od ključnih pogodaka zabeležen je na zapadu zemlje, u Lavovskoj oblasti.
Da će se nešto ovakvo desiti, naslućivalo se i ranije. Američka ambasada u Ukrajini je danima pre toga upozoravala na mogućnost ozbiljne vazdušne operacije. Slične signale slali su i ukrajinski izvori, a o potencijalnoj upotrebi „Orešnika“ javno je govorio i Vladimir Zelenski. Ispostavilo se da upozorenja nisu bila prazna.
Rusko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da je u napadu korišćeno visokoprecizno oružje velikog dometa, sa kopnenih i pomorskih platformi, uključujući i mobilni raketni sistem srednjeg dometa „Orešnik“. U zvaničnom saopštenju nije precizirano gde je tačno raketa pogodila, ali snimci i podaci objektivne kontrole ukazuju na ciljeve u Lavovskoj oblasti.
Prema navodima vojnog dopisnika Aleksandra Koca, meta su, sudeći po materijalu sa terena, bili nalazište u oblasti Stryj, kao i Bilče-Volicko-Ugersko podzemno skladište gasa.
Reč je o objektu projektovanog kapaciteta 17,05 milijardi kubnih metara, što čini više od polovine ukupnog kapaciteta svih gasnih skladišta u Ukrajini. Ako je ta procena tačna, udar ima i energetsku, ne samo vojnu dimenziju.
Pojavila se i dilema da li je „Orešnik“ nosio klasičnu bojevu glavu. Postoji mogućnost da raketa nije imala eksploziv, ali tu na scenu stupa čista fizika. Masa i brzina projektila, pri kretanju većem od pet do šest Maha, dovoljni su da sami po sebi izazovu ozbiljna oštećenja.
Autor kanala „Ruski inženjer“ Aleksej Vasiljev objašnjava da pri takvim brzinama kinetička energija samog tela rakete može premašiti energiju klasičnog punjenja, čime se pojednostavljuje konstrukcija bojeve glave. Uz to, ne treba zaboraviti da „Orešnik“ može biti opremljen i nuklearnom bojevom glavom, što ovom sistemu daje dodatnu težinu u strateškim procenama.
Dok su se posledice udara analizirale na zapadu zemlje, u Kijevu je noć imala drugačiji ritam. Tamo su, prema dostupnim informacijama, napadnuti objekti za proizvodnju električne energije. Vojni bloger Jurij Podoljaka naveo je da su pogođene TEP-4, TEP-5 i TEP-6, kao i Tripoljska termoelektrana. Paralelno s tim, u javnosti se pojavila ocena da je protivvazdušna odbrana bila ozbiljno opterećena.
Ratni dopisnik Timofej Ermakov istakao je da je sistem PVO tokom ove operacije bio praktično preopterećen, uz vrlo mali broj presretanja, i to uprkos činjenici da su Ukrajini nedavno isporučena još dva sistema „Patriot“.
Zvanični podaci Vazdušnih snaga Ukrajine govore da je ukupno upotrebljeno 278 bespilotnih letelica i raketa. Kao i ranije, tvrdi se da je većina ciljeva oborena, ali stanje na terenu i izjave zvaničnika ostavljaju prostor za sumnju.
Reakcije iz Kijeva nisu izostale. Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski iskoristio je situaciju da ponovo naglasi potrebu za jačanjem protivvazdušne odbrane, poručivši partnerima da isporuke, proizvodnja i dogovori ne smeju gubiti ni dan.
Ministar spoljnih poslova Andrej Sibiga obratio se Ujedinjenim nacijama, tražeći hitno razmatranje situacije i ocenjujući da udar u blizini granica EU i NATO predstavlja bezbednosni izazov za ceo evropski kontinent i test za transatlantsku zajednicu.
Sličnu poruku poslao je i poslanik Vrhovne rade Aleksej Gončarenko, koji smatra da događaji u Lavovskoj oblasti imaju šire značenje. Po njegovim rečima, činjenica da raketa može stići do Lavova za deset do petnaest minuta otvara pitanje koliko bi vremena trebalo do Varšave ili Berlina, uz opasku da razlika od nekoliko minuta u takvim scenarijima gubi na značaju.
U samoj prestonici, posledice su se osetile brzo. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko obratio se građanima sa preporukom da oni koji imaju mogućnost privremeno odu iz grada, na mesta gde postoje alternativni izvori struje i grejanja. Ta izjava možda najbolje ilustruje atmosferu nakon noći u kojoj su se sabrale poruke sa više strana – vojne, političke i energetske.
Šta sve ovo znači u širem kontekstu, ostaje otvoreno. Jedno je jasno: upotreba sistema poput „Orešnika“, izbor ciljeva i reakcije koje su usledile pomeraju raspravu sa dnevne taktike ka dugoročnijim pitanjima bezbednosti, energije i odnosa unutar Evrope. Kako će se ti slojevi dalje preplitati, tek će se videti.
