Tatjanu Romanovu smatrali su najlepšom od četiri ćerke poslednjeg ruskog cara Nikolaja II. budućeg jugoslovenskog kralja Aleksandra Karađorđevića…
Svetle puti, plavo-sivih očiju i lepe guste kestenjaste kose, velika ruska kneginja Tatjana Romanova privlačila je pažnju svojom neverovatnom lepotom i gracioznošću.
Opisivali su je kao najlepšu carevu kći i najlepšu princezu na svetu. Rodila se 10. juna 1897. kao druga kći ruskog cara Nikolaja II Romanova i njegove supruge Aleksandre. Nakon Tatjane, car i carica dobili su još dve ćerke pre nego što je na svet stigao i njihov jedini sin Aleksej.
[adsenseyu1]
Dobila je ime prema heroini iz Puškinovog romana „Evgenije Onjegin“, jer je ruski car želeo da ima ćerke Olgu i Tatjanu. Olga je bila 18 meseci starija od Tatjane, a sestre su bile jako bliske. Bile su nerazdvojne.
Zajedno su delile sobu, svoje tajne i želje i bile jedan drugoj beskrajno odane. Bile su poznate kao „Veliki par“, dok su mlađe sestre Anastazija i Marija bile poznate kao „Mali par“. Četiri devojke su potpisivale pisma početnim slovima svojih imena „OTMA“.
Spartansko vaspitanje
Tatjana je imala nadimke Tanja, Tatianočka i Tanuška, a u palati se pričalo kako je ona najdraža kći carice Aleksandre. Njeno držanje je, kao i njene majke, bilo izrazito otmeno i elegantno.
Sve četiri sestre bile su odgajane na najjednostavniji mogući način. Spavale su na tvrdim krevetima bez jastuka, osim kada su bile bolesne. Ujutro bi se kupale i umivale hladnom vodom.
Očekivalo se od njih da same čiste svoje sobe i da pletu džempere, koji bi se prodavali na dobrotvornim priredbama. Većina u domaćinstvu, uključujući sluge, nazivala je veliku kneginju imenom i imenom oca, npr.
Tatjana Nikolajevna. Čak ni sluge nisu koristile titulu „Vaše carsko veličanstvo“.
Tatjana je, kao i njena majka, apsolutno verovala u isceliteljske moći mistika Georgija Raspućina. Smatrala je da je on Božji poslanik i vidovnjak koji će izlečiti njenog brata, carevića Alekseja, od hemofilije.
Posebno ga je cenila jer je njenom malom bratu znao da ublaži bol, isceli ga, a u nekoliko navrata spasio mu je i život.
Nesuđena srpska snaja
Srpski kralj Petar I Karađorđević zatražio je ruku lepe Tatjane za svog sina i prestolonaslednika Aleksandra. Tadašnji predsednik srpske Vlade Nikola Pašić došao je u Sankt Petersburg i predao pismo kralja Petra caru Nikolaju. A on je odgovorio vrlo neočekivano.
– Moje će kćeri same odabrati za koga će se udati – poručio je car u pismu srpskom kralju.
Nikolaj je primetio da mladi Aleksandar nije mogao da prestane da gleda u njegovu lepu i privlačnu ćerku kad su ih upoznali. Mladi par je tokom Prvog svetskog rata razmenio dosta pisama.
Izbijanje Velikog svetskog rata, 28. jula 1914. godine prekinule su pregovore između dve dinastije oko ruke careve kćeri.
Zverski likvidirani
Kad je počeo Prvi svetski rat velika kneginja Tatjana imala je samo 17 godina. Radila je zajedno sa svojom majkom i sestrama kao medicinska sestra Crvenog krsta.
Imala je smisla za organizaciju, odlučna i prirodno talentovana da bude vođa. Sestre su joj zato dale nadimak “Guvernanta” i uvek bi nju slale kao svog predstavnika kada bi im nešto bilo potrebno od roditelja.
U trenutku kad su je boljševici streljali u podrumu kuće u kojoj je porodica bila zarobljena, Tatjana je imala tek 21 godinu. U krvavom pokolju smaknuti su svi – car, carica i njihova deca.
Vest o pogubljenju stigla je i na Solunski front. Budući jugoslovenski kralj Aleksandar bio je strašno pogođen njenom smrću, pa se sa suzama oprostio od svoje nesuđene supruge i kraljice.
Aleksandru I Karađorđeviću trebalo je mnogo vremena da zaboravi Tatjanu Romanov.
Ostaci porodice Romanov ekshumirani su početkom devedesetih godina prošlog veka i sahranjeni u carskoj grobnici u Sankt Peterburgu. Cela porodica proglašena je svetom 2000. godine od strane Ruske pravoslavne crkve.
