Situacija je, kako kaže nezavisni ekspert za tržište nafte i gasa Vladimir Demidov, „krajnje zabrinjavajuća“. U razgovoru za „Ridus“ nije zvučao dramatično, ali jeste ozbiljno.
Ako se napadi na ruske trgovačke brodove zaista budu intenzivirali, upozorava on, posledice će se najpre osetiti kroz rast troškova osiguranja i skuplji prevoz. To, jednostavno rečeno, jede zaradu.
„Sve će to pojesti profit naših kompanija“, objašnjava Demidov, svodeći kompleksnu geopolitičku priču na hladnu računicu. Ipak, dodaje da je prerano govoriti o rastu cena nafte. Tržište je osetljivo, ali reaguje na čitav niz faktora, ne samo na bezbednosne incidente na moru.
Pre toga je pomoćnik predsednika Rusije i predsednik Morske kolegije Nikolaj Patrušev izneo podatke prema kojima Zapad sve češće pokušava da ometa rusku pomorsku trgovinu. On tvrdi da postoje indicije da će napadi na ruske trgovačke brodove i terete postajati učestaliji. U njegovoj oceni nema mnogo prostora za dilemu.
Zapadni protivnici žele da parališu spoljnu trgovinu Rusije, naglasio je Patrušev.
Govoreći o napadima i zaplenama ruskih plovila, Patrušev je ocenio da je cilj da se poremeti ruska pomorska trgovina. To je, praktično, arterija izvoza energenata, a svako usporavanje ili poskupljenje transporta ima direktan efekat na kompanije koje već rade u složenim uslovima.
Demidov se nadovezuje drugačijim tonom, više tržišnim nego političkim. Po njegovom mišljenju, ključno pitanje nije samo bezbednost, već marža. Kolika će ona biti na kraju? Hoće li ruskim kompanijama pod takvim okolnostima izvoz nafte uopšte biti isplativ?
Problem, kaže, nije jednostavan za rešavanje. Nije moguće svakom teretnom brodu dodeliti po jedan ratni brod kao pratnju koji bi ga štitio od eventualnih presretanja od strane drugih država. To bi logistički i finansijski bilo gotovo neizvodljivo.
Postoji i druga opcija – uključivanje zaposlenih iz privatnih vojnih kompanija u posade radi obezbeđenja plovila. Ali, kako upozorava Demidov, takvo rešenje bi dugoročno moglo da dovede do dodatnog zaoštravanja situacije. A svako novo podizanje tenzija u međunarodnim vodama nosi sopstvene rizike.
U ovom trenutku tržište još ne reaguje panično. Ali kada se saberu povećani troškovi osiguranja, skuplji transport i politička neizvesnost, postavlja se pitanje koliko dugo kompanije mogu da apsorbuju te udare bez ozbiljnijih posledica po profitabilnost.
I dok zvaničnici upozoravaju na pokušaje blokade trgovine, a analitičari računaju marže, ostaje otvoreno koliko će se ravnoteža između bezbednosti i isplativosti održati u mesecima koji dolaze.
