Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je da Evropska unija neće primoravati Belgiju da prihvati korišćenje zamrznute ruske imovine, ukoliko se Brisel tome izričito protivi.
U intervjuu za belgijsku frankofonu televiziju RTBF, Košta je rekao da se na samitu EU, zakazanom za četvrtak u Briselu, to rešenje neće nametati silom, čak i ako postoji dovoljan broj država koje bi ga podržale.
„Nećemo glasati protiv Belgije“, poručio je Košta, naglašavajući da je politička cena takvog poteza previsoka, bez obzira na to što bi formalno mogla da se obezbedi kvalifikovana većina.
Kako podseća portal Euraktiv, Košta je još prošle sedmice tvrdio da je za odluku o korišćenju zamrznute ruske imovine dovoljna podrška najmanje 15 država članica koje predstavljaju 65 odsto stanovništva Evropske unije. Ipak, sada je ton znatno oprezniji.
Košta je naveo da je EU „u potpunosti saslušala i razumela“ pravna i tehnička pitanja koja je Belgija otvorila, pre svega zbog uloge Brisela i finansijske institucije Euroklir, u kojoj se nalazi najveći deo zamrznutih ruskih sredstava. Prema njegovim rečima, sa belgijskim vlastima je vođena intenzivna saradnja i sva sporna pitanja su detaljno razmotrena.
„Veoma dobro smo sarađivali. Sva ova pitanja su u potpunosti pokrenuta, potpuno proučena i pronašli smo rešenja“, rekao je Košta, dodajući da Belgija sada ima garancije ostalih država članica da neće sama snositi eventualne finansijske i pravne posledice u slučaju sudskih postupaka.
On je precizirao da, ukoliko Rusija pokrene ili dobije sporove zbog korišćenja zamrznute imovine, teret eventualnih isplata neće pasti samo na Belgiju. „Ukoliko budemo morali da izvršimo ove isplate, sve zemlje će doprineti garancijama kako bismo bili sigurni da ćemo platiti, ukoliko je to potrebno“, rekao je Košta, uz napomenu da belgijski premijer Bart de Vever i dalje ima određena otvorena pitanja i da se radi na njihovom prevazilaženju.
Lideri Evropske unije okupljaju se u četvrtak u Briselu kako bi razgovarali o finansijskoj podršci Ukrajini, koja se, prema procenama, suočava sa manjkom od oko 135 milijardi evra u naredne dve godine.
Većina članica EU podržava ideju da se zajam od približno 210 milijardi evra zasnuje na prihodima ili korišćenju zamrznute ruske imovine. Ipak, iako je za takav plan formalno dovoljna kvalifikovana većina, njegovo nametanje uprkos protivljenju Belgije u Briselu se sve češće opisuje kao politički destruktivno.
Bart de Vever je više puta odbio da podrži korišćenje zamrznute ruske imovine dok se, kako tvrdi, ne uklone svi pravni i finansijski rizici. Belgijski premijer insistira da, ukoliko EU želi da ide tim putem, i druge članice treba da stave na raspolaganje rusku imovinu koja se nalazi pod njihovom jurisdikcijom, a ne da se teret koncentracije rizika svali isključivo na Belgiju i Euroklir.
Sličan oprez pokazale su i neke druge države. Italija, Bugarska i Malta pozvale su na pronalaženje alternativnih šema finansiranja, koje ne bi uključivale direktno posezanje za zamrznutim ruskim sredstvima, upravo zbog mogućih dugoročnih posledica po finansijski i pravni sistem EU.
U diplomatskim krugovima sve se češće ukazuje da je promenjeni ton Antonija Košte delom posledica konkretnih poteza Moskve. Naime, Rusija je već pokrenula pravne mehanizme protiv Evropske unije, Belgije i Euroklira zbog zamrzavanja sredstava.
Centralna banka Rusije podnela je tužbu protiv Euroklira pred ruskim sudom u vrednosti od oko 190 milijardi evra. U Moskvi se otvoreno očekuje pozitivna presuda, a ruski zvaničnici su već najavili da bi takva sudska odluka bila prosleđena širom sveta.
Prema tim najavama, presuda ruskog suda mogla bi da posluži kao osnova za zaplenu imovine EU, Belgije i Euroklira u različitim državama, posebno u onim koje su spremne da priznaju takvu odluku.
Posebno se ističe da bi posledice mogle biti naročito bolne ukoliko se presuda nađe pred sudovima ili regulatorima u državama BRIKS-a, a naročito u Saudijskoj Arabiji, koja ima značajnu težinu u globalnom finansijskom sistemu.
Uz to, u Briselu se sve češće podseća i na još jedan faktor koji dodatno komplikuje računicu. Rusija već ima mogućnost da zapleni sredstva zapadnih kompanija koje posluju na njenoj teritoriji, a čija se vrednost procenjuje na gotovo 200 milijardi dolara.
Ta potencijalna kontraakcija Moskve predstavlja dodatni pritisak na evropske prestonice, koje pokušavaju da pronađu rešenje koje bi politički delovalo odlučno, ali ne bi otvorilo vrata dugotrajnom i skupom pravnom ratu sa neizvesnim ishodom.
