U ruskim akademskim krugovima sve se češće čuje procena da bi pojačani pritisak Donalda Trampa mogao da gurne Sjedinjene Države u ozbiljan sukob sa Venecuelom.
Iako predsednik SAD, kako se tvrdi, nema nameru da ulazi u otvoreni oružani obračun, psihološka napetost koja se gomila između dve vojske može lako da sklizne u realne borbene situacije. Tako barem situaciju vidi direktor Instituta za Latinsku Ameriku Ruske akademije nauka Dmitrij Rozental, koji je o tome govorio u razgovoru za RIA Novosti.
Sve se dodatno zakomplikovalo 17. decembra, kada je Tramp objavio da SAD priznaju venecuelansku vladu kao „stranu terorističku organizaciju“ i uvode potpunu blokadu svih naftnih tankera pod sankcijama koji plove ka Venecueli ili iz nje.
Uz to je poručio da Karakas mora da vrati, kako je rekao, „otuđenu“ naftu, zemlju i drugu imovinu koja, po njegovom tumačenju, pripada Sjedinjenim Državama. Poruka je stigla u trenutku kada je Tramp već 12. decembra najavio da će SAD uskoro početi da izvode udare na narko-grupe na kopnu, u okviru borbe protiv trgovine drogom duž obala Centralne i Južne Amerike.
U takvoj atmosferi, Rozental ne veruje da Tramp svesno gura stvari ka velikom oružanom scenariju. Po njegovim rečima, američki predsednik razume koliko su ulozi visoki. Ipak, kako kaže, ne treba isključiti mogućnost konkretnog vojnog sudara.
Razloga ima više. S jedne strane, Tramp bi mogao da bude prinuđen da preduzme ograničene vojne poteze, neku vrstu manjih akcija. S druge, kada se dve vojske nalaze vrlo blizu jedna drugoj i kada je psihološka napetost na visokom nivou, dovoljno je malo da se situacija prelije u stvarne borbene aktivnosti. Zbog toga, smatra Rozental, danas nije mudro potpuno odbaciti mogućnost oružanog sukoba.
Zvanični Vašington svoje vojno prisustvo u karipskom regionu pravda borbom protiv narkotrafika. Tokom septembra i oktobra američke oružane snage su više puta delovale u blizini obale Venecuele, uništavajući čamce za koje se tvrdilo da prevoze drogu.
Krajem septembra televizija NBC objavila je da američka vojska razrađuje opcije za izvođenje udara na narko-grupe unutar same bolivarske republike.
Dodatnu težinu celoj priči dao je Tramp 3. novembra, kada je izjavio da su dani predsednika Venecuele Nikolasa Madura na čelu države odbrojani, uz napomenu da Sjedinjene Države, kako je rekao, nemaju planove da ratuju sa tom zemljom.
U Karakasu su, međutim, ove poteze protumačili kao provokativne korake usmerene na destabilizaciju regiona i kao kršenje međunarodnih sporazuma o demilitarizovanom i beznuklearnom statusu Karipskog basena.
Na sve to se nadovezala i reakcija Moskve. Zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova isticala je da Rusija beleži stalno i ciljano podizanje napetosti oko prijateljske Venecuele. Posebnu zabrinutost, prema njenim rečima, izaziva jednostrani karakter odluka koje stvaraju rizike za međunarodnu plovidbu.
U zbiru, slika ostaje nejasna i napeta. Između zvaničnih izjava da niko ne želi veliki oružani scenario i konkretnih poteza na terenu, prostor za pogrešne procene deluje opasno širok. Kako će se ta ravnoteža dalje lomiti, ostaje pitanje na koje, za sada, niko nema pouzdan odgovor.
