Vašingon preti nametanjem više sankcija Rusiji. Lista razloga nastavlja da raste: mešanje u američke izbore, trovanje Skripalja, izbori u Donbasu, gasovod Severni tok, pa čak i agresivno ponašanje u Azovskom moru. Zatim slede kršenja sankcija protiv Severne Koreje, sajbernapadi i tako dalje i tako dalje.
Da li je ruska ekonomija spremna za sve te izazove? Oni ne žele da izgube svoj suverenitet, niti žele da ga brane u ratu. Sankcije su postale snažno sredstvo pritiska na Rusiju.
Finansijska nadmoć SAD-a i američki ekonomski potencijal minimalizuju rizik od kontra mera. Ukupno, Amerikanci sprovode 29 programa sankcija, i uvereni su da su ti programi korisni za “obnavljanje američkog poretka“ širom sveta.
[adsenseyu1]
Potencijal pritiska na Rusiju
Što se tiče Rusije, SAD prate propise Zakona o suprotstavljanju američkim naprijateljima putem sankcija (CAATSA). Cilj je uklanjanje velikih ruskih kompanija sa međunarodnog tržišta. To podrazumeva gigante kao što su Alrosa, Renova, Gazprom, Rosneft i drugi.
Ruske kompanije ne mogu pristupiti dugoročnim kreditima (duže od 60 dana), visokim tehnologijama, niti mogu učestvovati u projektima sa inostranim partnerima. Ove mere su smanjile cenu akcija kompanija, njihovu kapitalizaciju, deviznu zaradu, kompanije plaćaju manje poreza u trezor, a država je prisiljena da smanji socijalnu potrošnju.
Druga linija pritiska je na finansijski sektor. Centralna banka Ruske Federacije je odstranjena od spoljnih zajmova, ruske banke gube priliku da podižu zajmove uzimajući u obzir činjenicu da je lavovski deo njihovog profita zasnovan na preprodaji u dolarima. Zauzvrat, banke ne izdvajaju kredite preduzećima, a oni nemaju sredstava za investicije, nema rasta zarada, nivo potrošnje među stanovništvom opada, a ekonomija na kraju stagnira.
Sa takvom pozadinom, prihodi koje generešu privatna i državna preduzeća odlaze iz Rusije. Preduzetnici se plaše povlačenja ili zaplene njihovih dolarskih računa od strane ruske vlade. Oni takođe veruju da ruska vlada može zabraniti upotrebu dolarskih nagobi i SWIFT sistem.
Treća linija pritiska je usmerena na državne zvaničnike i lično oligarhe kako bi orkestrirali državni udar u Rusiji.
Da li je Rusija spremna?
Za sada se vidi samo jedan metod odbrane od “drakonskih sankcija“ – akumulacija nacionalnih rezervi. Rusija šalje sve dodatne naftne prihode u Fond nacionalnog blagstanja (NWF).
Centralna banka takođe smanjuje ulaganja u američke državne obveznice i skladišti zlato i dolarska sredstva. Ovo je lekcija koju je Rusija naučila iz perioda kolapsa SSSR-a, kada se budžetski deficit zemlje utrostručio nakon kolapsa cena nafte. Sovjetska vlada nije mogla da podrži republike, da otplati njihove dugove, da izda plate državnim službenicima, itd.
Da li će Rusija biti u stanju da podrži budžetske i socijalne prograe, ako rublja ponovo padne?Koliko će Rusija moći da izdrži? Da li će opet hodati po prebijenim stazama MMF-a?
Čudno, Zapad ne može uvesti najstrože sankcije Rusiji, slično onima koje je nametnuo Iranu, zbog snažnog učešća Rusije u finansijskom sistemu i energetskom sektoru svetske ekonomije. Ruske državne banke kontrolišu 60 odsto finansijske industrije u zemlji, većinu transakcija obavljaju za izvoznike goriva. Ako ruske banke padnu pod sankcije, cene nafte mogu dostići kritični nivo od više od 120 dolara po barelu, čak i bez nametanja embarga na naftu.
Aleksis Rodzjanko, predsednik američke privredne komore u Rusiji, rekao je u intervjuu za Bloomberg da predlozi za proširenje sankcija ruskim bankama, koje američki kongres trenutno razmatra, mogu izazvati ozbilne nemire za globalno tržište energije.
Međutim, već se može videti da Amerikanci brinu samo o sebi i ne obraćaju pažnju na saveznike. Prema tome, SAD mogu nametnuti bilo kakve sankcije. Amerikanci čak mogu zabraniti kupovinu ruske nafte i gasa. Izgleda da ruska vlada neće moći da odgovori na takav potez.
Konstantnin Simonov, generalni direktor Nacionalne fondacije za energetsku bezbednost, rekao je da se poverenje ruske vlade zasniva na činjenici da će budžet za 2019. godinu imati višak. “Tokom protekle godine, Rusija je dobila neprijavljenu zaradu od 1,8 triliona rublji. Rastuće cene nafte i slaba rublja igraju pozitivnu ulogu u ovom trenutku,“ rekao je stručnjak.
Prema njegovim rečima, “kolaps se nikada neće desiti ako imate novac i živite u okviru svojih sredstava umesto u dugovima.“ “Najopasnije sankcije su po pitanju zabrane kupovine ruskih sirovina konkretno nafte i gasa.
Međutim, Evropljani toliko zavise od ruskog goriva da ga nikada ne mogu odbaciti,“ rekao je Simonov. Na sve to, Rusija aktivno povećava prodaju u Aziji. Na primer, azijska prodaja Rosnefta je već prevazišla evropsku.
Webtribune.rs
