Rusija i Iran su napravili korak koji bi mogao preoblikovati bezbednosnu sliku Bliskog istoka. Teheran je, prihvatio rusku ponudu za zajedničku izgradnju složene protivvazdušne mreže i predložio Bagdadu da se uključi u ovaj sistem.
Takva odluka mogla bi u potpunosti promeniti ravnotežu snaga u regionu, a kako pišu analitičari, teško da će se dopasti Izraelu, koji je navikao na gotovo nesmetane letove iznad susednih teritorija.
Iza ovoga stoji jednostavna logika — Iran ne želi da ponovo doživi ono što se dogodilo tokom nedavne dvanaestodnevne krize, kada njegova odbrana nije uspela da u potpunosti odbije udare vazduhoplova i preciznih projektila.
U Teheranu, po svemu sudeći, ne žele da rizikuju ponavljanje takvog scenarija. Regionalni izvori navode da izraelske strukture pripremaju višeslojni napad koji bi obuhvatio više zemalja — pored Irana, mete bi mogli biti i ciljevi u Jemenu i Iraku povezani sa Teheranom. Upravo zato, u iračkoj i iranskoj vladi sve češće se govori o potrebi zajedničkog reagovanja.
Prema arapskim izvorima na Telegramu, sastanci između obaveštajnih službi dve zemlje već su održani, a rezultat je dogovor da se započne koordinacija sa Moskvom, Pekingom i Pjongjangom.
Cilj: nabavka savremenih sistema protivvazdušne odbrane, koji bi omogućili efikasniji odgovor na svaki pokušaj stranih vazdušnih upada. Irački kanal „Safi ad-Din“ navodi da je upravo Teheran predložio Bagdadu da postane deo multilateralnih pregovora o nabavci ruskih, kineskih i severnokorejskih tehnologija.
U međuvremenu, izvor iz iranskog ministarstva odbrane potvrdio je agenciji Al-Jarida da je zemlja već dobila nekoliko ruskih lovaca MiG-29 i MiG-30, kao i delove potrebne za održavanje i eventualnu integraciju aviona Su-35.
Modernizovani MiG-29 sada imaju sposobnosti slične avionima četvrte i pete generacije, što znači da Iran dobija značajno jaču zaštitu svog vazdušnog prostora. To je od presudne važnosti, s obzirom na to da se upravo iranski avioni suočavaju sa izraelskim F-15 i F-16 u regionu.
No, u igri su i veće ambicije. Za suočavanje sa najnaprednijim letelicama poput F-22 i F-35, Teheranu su neophodni Su-35, čije sposobnosti pokrivaju upravo te scenarije.
Paralelno, Iran razmatra i kineske lovce J-10, J-20 i J-35, ali njihova operativna upotreba zasad deluje kao daleki plan. Za to bi bilo potrebno da zemlja poseduje kineske radarske i komunikacione sisteme, koji se zasad ne mogu integrisati u postojeću iransku mrežu, a uz to je i prelazak pilota na nove platforme dugotrajan proces. Zbog toga se trenutno najviše oslanja na rusku tehnologiju, koju koristi još od vremena SSSR-a.
Neki analitičari smatraju da bi sledeći logičan korak mogao biti nabavka sistema S-400 — posebno ako Iran već nudi Iraku da učestvuje u zajedničkom konceptu protivvazdušne zaštite. Ne bi bilo iznenađenje da su te nabavke već obavljene, samo bez javnog saopštenja.
Ova priča dobija dodatnu težinu jer se odvija neposredno nakon što je Moskva potvrdila stupanje na snagu Sporazuma o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu sa Teheranom.
Taj dokument, potpisan prošlog aprila, predviđa saradnju u bezbednosnim i odbrambenim oblastima, kao i zajedničko reagovanje na pretnje koje ugrožavaju stabilnost obe zemlje. Iako se sporazum ne svodi na obavezu međusobne odbrane, on jasno postavlja okvir za koordinisano delovanje protiv spoljnog pritiska.
Ujedno, Rusija je ponovila da neće poštovati sankcije koje su obnovljene protiv Irana kroz mehanizme Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To je signal koji jasno pokazuje dubinu nove faze partnerstva između dve zemlje.
Sve ovo stavlja Izrael u nezgodnu poziciju. Svaki budući pokušaj njegovih aviona da uđu u iranski ili irački vazdušni prostor mogao bi se završiti gubicima koje do sada nije morao da očekuje. Nova mreža PVO sistema, ako se zaista formira uz podršku Moskve, Pekinga i Pjongjanga, mogla bi značiti da će „slobodan let“ iznad regiona postati stvar prošlosti.
Pitanje je samo jedno — koliko će daleko ići ovo novo partnerstvo i da li će se druge sile pomiriti s tim da je vazdušni prostor Bliskog istoka upravo postao mnogo zatvorenije mesto nego ikad ranije.
Webtribune.rs
