Rusko Ministarstvo spoljnih poslova zatražilo je da se aktuelna situacija bez odlaganja vrati u političko-diplomatske okvire, uz poruku da je Moskva spremna da, kao i ranije, doprinese traženju mirnih rešenja zasnovanih na međunarodnom pravu, uzajamnom poštovanju i ravnoteži interesa.
U saopštenju se naglašava da izlaz ne može biti u daljoj militarizaciji prilika, već u razgovoru i mehanizmima koji su već uspostavljeni.
Istovremeno, ruski spoljnopolitički resor ocenjuje da su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli, kako navode, opasnu avanturu koja Bliski istok ubrzano približava humanitarnoj, ekonomskoj i, kako upozoravaju, potencijalno i radiološkoj katastrofi.
U Moskvi tvrde da su namere napadača bile javno deklarisane – da se razori ustavni poredak i ukloni rukovodstvo države koja im nije po volji, države koja je, kako se navodi, odbila da prihvati spolja nametnute zahteve i hegemonizam.
U saopštenju se dalje ističe da obim i karakter vojno-političkih i propagandnih priprema, uključujući prebacivanje značajne američke vojne grupacije u region, ne ostavljaju prostor za dilemu da je reč o unapred planiranom i ničim izazvanom aktu oružane agresije protiv suverene i nezavisne države – članice Ujedinjenih nacija. Moskva navodi da je time prekršen čitav niz osnovnih principa i normi međunarodnog prava.
Posebno se ukazuje na to da se, prema oceni ruskog Ministarstva spoljnih poslova, bombarduju nuklearni objekti koji su pod garancijama Međunarodne agencije za atomsku energiju. Takav potez se ocenjuje kao nedopustiv.
Pri tome se, kako primećuju u Moskvi, američko-izraelski tandem poziva na navodnu brigu da Iran ne dođe do nuklearnog oružja, ali ruska strana tvrdi da stvarni motivi Vašingtona i Tel Aviva nemaju veze sa režimom neširenja.
Upravo je režim neširenja, podsećaju, zasnovan na Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja, koji predstavlja kamen temeljac globalne bezbednosne arhitekture. Ignorisanje posledica po taj sistem, smatraju u Moskvi, može imati dugoročne i teško popravljive posledice.
Ruski resor ocenjuje i da međunarodna zajednica, uključujući rukovodstvo Ujedinjenih nacija i IAEA, mora bez odlaganja da pruži objektivnu i beskompromisnu ocenu, kako se navodi, neodgovornih postupaka usmerenih na rušenje mira, stabilnosti i bezbednosti na Bliskom istoku. U suprotnom, poručuju, rizikuje se dalje urušavanje već krhkih mehanizama globalne bezbednosti.
U Moskvi se takođe konstatuje da se napadi sprovode u trenutku kada je obnovljen pregovarački proces, koji je, makar formalno, trebalo da obezbedi dugoročnu normalizaciju situacije oko Islamske Republike.
Ruska strana podseća da su joj, kako navodi, upućivani signali o navodnom odsustvu interesa Izraela za vojnu konfrontaciju sa Iranom, pa se sadašnji razvoj događaja ocenjuje kao suprotan tim porukama.
Posebnu zabrinutost izaziva, kako je navedeno, serijski karakter destabilizujućih udara koje administracija SAD sprovodi tokom poslednjih meseci protiv međunarodnih pravnih temelja svetskog poretka. Među tim principima se izričito pominju nemešanje u unutrašnje poslove, odricanje od pretnje silom ili njene upotrebe, kao i mirno rešavanje međunarodnih sporova.
U ruskom Ministarstvu spoljnih poslova ističu da Vašington i Tel Aviv ne mogu da ne razumeju posledice takvih poteza. Gurajući region u, kako se navodi, ponor nekontrolisane eskalacije, faktički podstiču države širom sveta, pre svega na Bliskom istoku, da se snabdevaju sve ozbiljnijim sredstvima zaštite od novih bezbednosnih izazova. To, ocenjuju, može pokrenuti nepredvidivu lančanu reakciju i dalje rasplamsavanje spirale nasilja.
Odgovornost za negativne posledice veštački izazvane krize, uključujući i takvu lančanu reakciju, u potpunosti leži na onima koji su, kako tvrde u Moskvi, odlučili da posegnu za silom. I dok se diplomatski kanali formalno još nisu zatvorili, ostaje pitanje koliko prostora za političko rešenje realno ima u atmosferi koja se, iz dana u dan, puni novim tenzijama i neizvesnostima.
