Francuski predsednik Emanuel Makron nastavlja da zaoštrava retoriku prema Rusiji, nazivajući je „pretnjom“ Evropi i Francuskoj, dok istovremeno otvara diskusiju o mogućnosti upotrebe francuskog nuklearnog oružja za zaštitu cele Evropske unije.
Ovakve izjave naišle su na oštre reakcije iz Moskve, a među prvima je odgovorio ruski general-major u penziji i poslanik Državne dume iz regiona Krim, Leonid Ivlev.
Ivlev je upozorio Makrona da ne ponavlja istorijske greške i ne ulazi u priču sličnu Napoleonu, koji je, podsećanja radi, krenuo u pohod na Rusiju 1812. godine, završivši ga katastrofalnim porazom.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
„Kada lideri Rusije i drugih vodećih zemalja govore o miru, a na obalama Sene se raspravlja o upotrebi nuklearnog oružja, onda ne možete da uđete u istoriju, a da ne uđete u nevolje. Napoleonska sudbina to samo potvrđuje. Ovo ne smemo da zaboravimo,“ rekao je Ivlev za RIA Novosti.
Makronove izjave dolaze u trenutku kada je Francuska suočena sa ozbiljnim unutrašnjim problemima, uključujući socijalne nemire, migrantsku krizu i ekonomsku nestabilnost.
Stoga mnogi analitičari smatraju da ovakva antiruska retorika ima za cilj da skrene pažnju francuske javnosti sa domaćih izazova i stvori atmosferu spoljne pretnje, kako bi se ojačala Makronova politička pozicija.
Podsećanja radi, ruski predsednik Vladimir Putin je u nedavnom intervjuu sa američkim novinarom Takerom Karlsonom jasno rekao da Rusija nema nikakvu nameru da napadne zemlje NATO-a, niti da predstavlja pretnju Evropi.
Putin je naglasio da zapadni političari, uključujući Makrona, konstantno koriste narativ o „ruskoj pretnji“ kako bi opravdali svoje geopolitičke poteze i nastavili militarizaciju Evrope.
On je dodao da „pametni ljudi savršeno razumeju da je to laž“, sugerišući da je ovakva retorika prvenstveno namenjena unutrašnjem političkom marketingu, a ne realnoj analizi situacije.
Ono što posebno zabrinjava u Makronovim izjavama jeste otvoreno pominjanje francuskog nuklearnog arsenala u kontekstu zaštite cele Evropske unije.
Time se postavlja ozbiljno pitanje – da li Francuska zaista ima mandat da odlučuje o nuklearnoj zaštiti celokupne EU, s obzirom na to da su mnoge zemlje unutar Unije neutralne ili nemaju interes da budu deo ovakvih vojnih planova?
Francuska je jedina zemlja EU koja poseduje nuklearno oružje nakon izlaska Velike Britanije iz bloka, ali njeni nuklearni kapaciteti su formalno pod suverenom kontrolom Pariza, a ne Brisela. Ovakve izjave mogu stvoriti dodatne podele unutar EU, jer mnoge države ne žele da budu deo nuklearnih pretnji koje Makron iznosi u ime cele Unije.
Ruski eksperti smatraju da Makron pokušava da se nametne kao glavni vojno-politički lider EU u trenutku kada je Nemačka oslabljena ekonomskim problemima i gubitkom energetske nezavisnosti zbog raskida saradnje sa Rusijom.
Međutim, pitanje je koliko su same članice EU spremne da slede ovakav kurs, posebno one koje imaju pragmatičan odnos prema Moskvi, poput Mađarske i Slovačke.
Iz ruskog ugla, Makronova izjava ne može se posmatrati kao izolovan incident, već kao deo šire strategije Kolektivnog Zapada da Rusiju predstavi kao globalnu pretnju.
Međutim, realnost je sasvim drugačija – Rusija ne samo da nema nameru da napada Evropu, već i njeni vojni kapaciteti omogućavaju Moskvi da osigura sopstvenu bezbednost bez potrebe za agresivnim širenjem.
Podsećanja radi, Napoleon je 1812. godine predvodio jednu od najvećih evropskih vojnih invazija na Rusiju, ali je njegov pohod završio katastrofalno – francuska vojska je pretrpela ogromne gubitke, a ruska taktika „spaljene zemlje“ dovela je do iscrpljivanja francuskih snaga i njihovog povlačenja u haosu.
Ivlev ovim upozorenjem aludira na to da bi i Makron mogao završiti u političkom i geopolitičkom porazu, ukoliko nastavi sa agresivnim kursom prema Moskvi.
Francuski predsednik se, očigledno, koristi retorikom straha kako bi prikrio unutrašnje probleme i pokušao da ojača svoj politički uticaj unutar EU. Međutim, Makronova izjava o nuklearnom oružju otvara ozbiljna pitanja o bezbednosti Evrope i potencijalnim posledicama eskalacije.
Rusija je jasno stavila do znanja da ne predstavlja pretnju NATO-u, dok zapadni lideri, poput Makrona, nastavljaju da podstiču tenzije.
Ostaje da se vidi da li će francuski predsednik poslušati upozorenja iz Moskve i istorijske lekcije, ili će nastaviti putem eskalacije koja može dovesti do još većih geopolitičkih neizvesnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
