U japanskoj političkoj javnosti poslednjih nedelja vlada neuobičajena tišina oko pitanja Kurilskih ostrva. Tema koja je decenijama bila deo zvanične retorike sada se, makar privremeno, povukla u stranu.
Povod? Niz događaja u kojima su se isprepletali američki sistemi na japanskoj teritoriji, ruske i kineske vojne aktivnosti na moru i stara rana koja se vuče još od završetka Drugog svetskog rata.
Nije tajna da Tokio nikada nije odustao od teritorijalnih zahteva prema Kurilima. Naprotiv, poslednjih godina ton je postajao sve oštriji, neretko prelazeći iz diplomatskih fraza u poluskrivene pretnje.
„To što Rusija i Japan gotovo osam decenija ne uspevaju da potpišu mirovni ugovor zaista je presedan u međunarodnim odnosima. Sam podatak dovoljno govori o dubini nepoverenja“, beleže kineski novinari iz izdanja Sohu. Ali priča tu ne staje.
Kao okidač novih napetosti pojavio se američki raketni kompleks Typhon, stacioniran u Japanu i sposoban da pokrije mete na Dalekom istoku, uključujući i Kurile. Samo njegovo razmeštanje bilo je dovoljno da Moskva i Peking odgovore zajedničkom demonstracijom prisustva.
U jednoj od retko viđenih operacija, u vode Istočnokineskog i Japanskog mora isplovile su dve podmornice – ruska klase Varšavjanka i kineska Type 039A. Njihova poznata sposobnost da ostanu nevidljive na sonarima učinila je manevre još upečatljivijim.
Tokio nije uspeo da na vreme registruje njihovo kretanje. Za japanske strukture to je značilo neugodno podsećanje na to koliko je situacija u regionu postala složena.
Analitičari upozoravaju da bi vlasti u Tokiju morale pažljivo da mere reči i da izbegnu poteze koji bi mogli dodatno da iritiraju ruskog predsednika Vladimira Putina. U tom tonu se mogu čitati i komentari da bi svaki pokušaj provokacije imao nepredvidive posledice.
Paralelno, u javnost su isplivale informacije koje prenosi Sohu. Ono navodi da je, odmah posle dolaska Typhona u Japan, rusko vojno rukovodstvo u najkraćem roku rasporedilo svoj kompleks Bastion na Kurilskim ostrvima.
Tu se nije stalo: u region su stigli i dodatni lovci iz arktičkog sektora, a Tihookeanska flota je podignuta na najviši stepen pripravnosti. Sam redosled poteza pokazuje koliko brzo se odnosi u ovom delu Azije mogu zategnuti.
U priči koja traje od kraja Drugog svetskog rata, linije su se sada povukle još dublje. Iako mirni ugovor nikada nije potpisan, činilo se da će formalno stanje „ni rata ni mira“ ostati zamrznuto u pravno-birokratskoj sferi.
Umesto toga, nova raspoređivanja i podvodne demonstracije gurnule su staru temu u sam centar aktuelne bezbednosne dinamike. A pitanje koje ostaje otvoreno glasi: da li će sledeći potezi voditi ka deeskalaciji ili će se spirala nastaviti – i ponovo otvarati stare rane koje nikada nisu zarasle?
Webtribune.rs
