Turneja šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova po Latinskoj Americi svojevrstan je izazov američkoj hegemoniji u samom „dvorištu“ SAD, jer zemlje tog regiona sve više nastoje, barem u političkom smislu, da se distanciraju od pritiska i hegemonije Amerike
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je iz Ujedinjenih nacija u Njujorku poručio da niko nije ovlastio Zapad da govori u ime čitavog čovečanstva. Zapadna manjina trebalo bi da se ponaša pristojno i da poštuje druge članice globalne zajednice, istakao je ministar Lavrov, predsedavajući sednicom Saveta bezbednosti UN u mesecu kada je Rusija na čelu najuticajnijeg tela svetske organizacije.
Ministar Lavrov je na sastanku posvećenom pitanjima multipolarnosti kritikovao zapadnjačku nadmenost i naglasio da sistem zasnovan na UN prolazi kroz duboku krizu zbog želje nekih članica da međunarodno pravo i Povelju svetske organizacije zamene nekakvim poretkom zasnovanim na pravilima za koja se ne zna ko ih je i kada doneo.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Ova pravila se izmišljaju i primenjuju kao sredstvo za sprečavanje prirodnog formiranja novih nezavisnih centara razvoja, u suštini objektivnoj manifestaciji multilateralizma, konstatovao je šef ruske diplomatije.
Izlaganje Lavrova, u kome je jasno i glasno izneo političko gledište Rusije o sadašnjem svetskom poretku, usledilo je posle njegovog veoma praćenog petodnevnog putovanja po Latinskoj Americi, tokom kojeg je posetio Brazil, Venecuelu, Nikaragvu i Kubu u potrazi za dubljim političkim i ekonomskim odnosima i dodirnim tačkama u vezi sa ukrajinskom krizom.
[adsenseyu1]
Dodirne tačke
Na „zelenom kontinentu“ analitičari očekuju da će poseta Lavrova dodatno produbiti saradnju između Rusije i zemalja Latinske Amerike i doprineti razvoju multipolarnog sveta, bez hegemonije i sankcija.
Pet zemalja su izrazile neslaganje sa dominacijom, stranim mešanjem u unutrašnje poslove država, te jednostranim kaznenim merama i pozvale na mirno političko rešavanje ukrajinske krize.
Lavrov je izjavio da je Rusija spremna da sarađuje sa drugim zemljama na izgradnji demokratskijeg i pravednijeg multipolarnog svetskog poretka, zasnovanog na suverenoj jednakosti. Njegova je poruka kako se u Moskvi se nadaju da će ostvariti konstruktivnu saradnju sa zemljama nepodložnim bilo kakvoj „spoljnoj dominaciji“.
[adsenseyu4]
U Brazilu je predsednik Luis Inasio Lula da Silva rekao ministru Lavrovu da Sjedinjene Američke Države i evropski saveznici treba da prekinu isporuku oružja Ukrajini, tvrdeći da time produžavaju rat. „Ukoliko ne sklopite mir, doprinosite ratu“, rekao je Lula. Istovremeno je predložio treću alternativu – da predstavnici Rusije i Ukrajine sednu za pregovarački sto, što je, po njegovom mišljenju, korisno za izgradnju mira.
Brazilski ministar spoljnih poslova Mauro Vieira kritikovao je jednostrane sankcije protiv Rusije. Takvi potezi nisu dobili odobrenje Saveta bezbednosti UN i štete globalnoj ekonomiji, posebno u zemljama u razvoju.
Lavrov je rekao da mu je Brazil bio početak latinoameričke turneje jer to ukazuje na potrebu da se „uravnoteži vaga“ u regionu, kao i na želju Moskve da pronađe dodirne tačke sa velikim brojem latinoameričkih zemalja koje žele izgradnju multipolarnog sveta. „Za to su potrebne snage, a jedna takva sila je Brazil, koji je takođe član grupe zemalja BRIKS“, komentarisali su analitičari u regionu.
Ujedinjenje snaga
U Karakasu su tokom posete Lavrova kritikovane sistematske sankcije SAD i evropskih zemalja protiv Rusije i Venecuele. Potpredsednica republike Delsi Rodrigez je kazala da su finansijski gubici Venecue dostigli 232 milijarde dolara otkako su SAD 2015. uvele dodatne sankcije toj zemlji.
SAD vode „ekonomski rat „protiv Venecuele i sprovode „sistematski progon venecuelanskog naroda u oblasti ljudskih prava“, jer su ove sankcije ostavile mnoge Venecuelance bez osnovnih stvari, rekla je Rodrigez. Odgovor Lavrova je bio da će Moskva pomoći Venecueli da bude manje zavisna od hirova SAD, kao što je potrebno i „ujediniti snage za suprotstavljanje pokušajima ucene i ilegalnog, jednostranog pritiska sa Zapada“.
U Karakasu se Lavrov, takođe, sastao sa ministrom spoljnih poslova Bolivije Rogeliom Maita i premijerom male karipske države Sent Vinsenta i Grenadina Ralfom Gonsalvesom. Tom prilikom su ministri dogovorili novi sistem trgovinskih operacija, koji odbacuje američki dolar i evro, umesto njih koristeći rusku rublju i bolivijske bolivijane. To će olakšati rad ruskih firmi na andskom tržištu koje uključuje Boliviju, Kolumbiju, Ekvador i Peru, ocenjuju ruski privrednici.
Za Lavrovom su u Karakas stigli ruski sportisti da posle dužeg vremena zbog sankcija u inostranstvu nastupe pod državnom zastavom i uz intoniranje himne tokom ceremonije otvaranja Petih igara zemalja Bolivarske alijanse za narod Amerike (ALBA). ALBA, regionalnu integracijy 10 zemalja, osnovale su 2004. Kuba i Venecuela, a nastup na igrama u Moskvi smatraju njihovim odbijanjem pokušaja delegitimizacije ruskih sportskih dostignuća.
Kompleks arogancije
Više od toga, predsednik Venecuele Nikolas Maduro prvi je od državnika u svetu pozdravio Lavrovljev govor u Savetu bezbednosti UN. „Dosta nam je sveta arogancije, dosta unipolarnog mira sa hegemonijom imperijalizma SAD i njihovih evropskih vazala“, rekao je predsednik. Naglasio je da „međunarodnu zajednicu čine 194 države, a ne nekolicina zemalja koje su patile od kompleksa arogancije još od kolonijalne ere“.
Nikaragva i Kuba su se takođe suprotstavile SAD i NATO, kritikujući kontinuirano širenje tog vojnog bloka ka granicama Rusije, što je, ocenjuje se, i izazvalo aktuelnu ukrajinsku krizu. Nikaragva nije bila samo verni saveznik Moskve decenijama pod vođstvom šefa države Danijela Ortege, već joj je glavni izvor investicija Narodna Republika Kina – strateški partner Rusije.
Kuba, još jedna nelagoda za Vašington, ključna geopolitička enklava na Karibima, nikada „u svojoj novijoj istoriji“ nije bila usko povezana sa interesima SAD, a pogotovo sada, sa daljim približavanjem zvaničnoj Moskvi.
Uoči puta, ministar Lavrov je napisao za štampane medije u regionu kako geopolitički pejzaž koji se brzo menja otvara nove mogućnosti za širenje obostrano korisne saradnje između Rusije i latinoameričkih zemalja koje igraju sve istaknutiju ulogu u multipolarnom svetskom poretku.
„Naše partnerstvo sa Latinskom Amerikom izgrađeno je na ideološkim i pragmatičnim pristupima i nije usmereno ni protiv koga“, poručio je ministar. Naglasio je i: „Za razliku od bivših kolonijalnih metropola, ne delimo partnere na prijatelje i neprijatelje niti ih stavljamo ih pred veštački izbor – sa nama ili protiv nas“.
Vredan vektor spoljne politike
Lavrov je naveo da je „uprkos sankcijama nametnutim Rusiji i političkim pritiscima, ako ne i ucenama, od strane Sjedinjenih Država i Evropske unije, ukupni izvoz Rusije u zemlje Latinske Amerike porastao za 3,8 odsto prošle godine. Takođe raste trgovina đubrivima i naftnim proizvodima. U 2022. godini Rusija je povećala izvoz pšenice u Latinsku Ameriku i Karibe za 48,8 odsto, što je skoro 50 odsto.“
Koncept ruske spoljne politike za period do 2023. godine, koji je stupio na snagu ranije ovog meseca, posebno se odnosi na Latinsku Ameriku kao region u centru pažnje. To je „vredan vektor spoljne politike Rusije“, ocenio je u članku ministar.
Poseta Lavrova Brazilu, Venecueli, Nikaragvi i Kubi dovela je do niza aranžmana u različitim oblastima saradnje, ali je pre svega poslužila jačanju političkog konsenzusa o potrebi preispitivanja ravnoteže snaga u Latinskoj Americi, koja je istorijski bila na strani Vašingtona.
Lavrovljeva turneja po Latinskoj Americi je svojevrstan izazov američkoj hegemoniji u samom „dvorištu“ SAD, smatraju analitičari u regionu. Zemlje sa čijim je državnicima Lavrov sastao sve više nastoje, barem u političkom smislu, da se distanciraju od pritiska i hegemonije SAD.
No, uz ove regionalne napore, potrebno je i da na globalnom nivou bude uspostavljena protivteža američkoj politici i dominaciji. Kao takvu su domaćini i doživeli posetu ruskog ministra.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
