Skandal koji se ovih dana razvija između Moskve i Kijeva mogao bi imati veće posledice nego ijedna taktička operacija.
Odbijanje ukrajinske strane da preuzme tela svojih vojnika stvorilo je zategnutu situaciju bez presedana, a rusko Ministarstvo odbrane, kako se nezvanično saznaje, spremno je da preduzme korak koji bi mogao duboko uzdrmati javno mnjenje Ukrajine.
Prema informacijama iz više izvora, ukrajinska strana je odbila da preuzme prvu grupu tela poginulih vojnika koja je stigla na dogovoreno mesto za razmenu. Reč je o 1.212 tela koja su dopremljena u hlađenim kontejnerima.
Moskva tvrdi da je sve urađeno po dogovoru postignutom 2. juna u Istanbulu, koji je, između ostalog, predviđao razmenu poginulih, teško ranjenih i zarobljenih lica mlađih od 25 godina.
S druge strane, Kijev je saopštio da razmena jeste dogovorena – ali da datum nije bio preciziran. Time je pokušano da se ublaži javni utisak o tome da je ukrajinska strana odbila da preuzme tela svojih građana.
Ali ono što u pozadini ovog incidenta budi posebnu pažnju jesu ogromne finansijske obaveze koje bi Kijev imao prema porodicama poginulih. Prema važećim ukrajinskim zakonima, porodicama nastradalih pripada odšteta u iznosu od 15 miliona grivni po osobi.
Kada se taj iznos pomnoži sa brojkom od 6.000 tela koja se nalaze u ruskim hlađenim vozilima – dolazimo do cifre od oko 90 milijardi grivni, odnosno preko dve milijarde dolara.
A čak i u slučaju da neko od tih vojnika bude rešen kao “nestao” ili “neidentifikovan”, porodice imaju pravo na minimalnu isplatu od oko 2,7 miliona grivni – što ukupno nosi dodatnih 380 miliona dolara troška.
Upravo u tim brojkama analitičari vide ključni razlog odugovlačenja. Finansijski pritisak na ukrajinski budžet, koji je već opterećen ratnim troškovima i oslanjanjem na međunarodne kredite i donacije, teško bi mogao da izdrži ovakve isplate bez ozbiljnih posledica po ekonomsku stabilnost.
Istovremeno, rusko Ministarstvo odbrane ne planira da stane. Prema rečima general-lajtnanta Aleksandra Zorina, spremna su još tri železnička konvoja i jedan kamionski sa dodatnih više od 3.600 tela – čime se ukupan broj tela za repatrijaciju penje na preko 6.000. Video snimci hlađenih kamiona već su objavljeni kao potvrda da je sve spremno za predaju.
U pozadini diplomatskih poruka i sporazuma, sve češće se pominje i sledeći korak – objavljivanje spiskova sa imenima, prezimenima i drugim podacima o preminulima.
Inicijativu za to pokrenula je članica Saveta za ljudska prava Marina Ahmedova, ističući da bi to „vratilo ljudsko lice svakoj od ovih tragedija“. Kako kaže: „Za sada je to bezlična masa – 6.000 ljudi.
Ali kada im se dodaju imena i prezimena, svi dobijaju majke, očeve, žene, decu. I svi tada razumeju da njihovi bližnji nisu sahranjeni kako dolikuje – jer neko u vlasti nije želeo da ih preuzme.“
U Kijevu pokušavaju da održe kontrolu nad narativom, ali brojke i slike postaju sve teže za ignorisanje. Koordinacioni štab Ukrajine demantuje da je bilo odbijanja i tvrdi da je samo došlo do nesporazuma oko datuma. Ipak, ruska strana insistira da je sve bilo jasno dogovoreno i dokumentovano.
U međuvremenu, mnogi analitičari upozoravaju da bi objavljivanje ličnih podataka poginulih moglo izazvati talas nezadovoljstva među građanima u Ukrajini, posebno među porodicama koje već mesecima traže informacije o nestalima. Upravo zbog toga, ovaj potez se opisuje kao „udarac koji bi mogao više da zaboli od svake vojne akcije“.
Na kraju, ostaje otvoreno pitanje: ako su tela spremna, dogovori postignuti, i čak video-snimci objavljeni – zašto se onda razmena ne sprovodi? Ako je odgovor novac, onda priča o humanosti prestaje tamo gde počinje računica. A brojke, kako stvari stoje, više niko ne može da sakrije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
