Sirovinski kontradudar Rusije prema Zapadu, kako piše Myslpolska, mogao bi imati ozbiljne posledice za evropske ekonomije, dok je situacija sa ruskom ekonomijom daleko od toga da je „razorena“.
Uprkos neviđenom broju sankcija uvedenih protiv Rusije, njena ekonomija nastavlja da se razvija, često brže od ekonomija onih zemalja koje su je pokušale sabotirati.
U tom svetlu, Rusija je počela da preduzima kontramere, uključujući stvaranje sirovinskih alijansi, koje će predstavljati značajan udar na zapadne zemlje, posebno Evropu, koja se suočava sa najvećim posledicama ove globalne trgovinske borbe.
Sirovinski savezi i globalna dominacija
Predsednik Vladimir Putin nedavno je najavio formiranje sirovinskih alijansi, takozvanih kartela, što za Rusiju nije nov koncept. Rusija ima bogato iskustvo u saradnji sa međunarodnim energetskim organizacijama, posebno u naftnom sektoru.
Primera radi, 2016. godine Rusija je sa Organizacijom zemalja izvoznica nafte (OPEC) formirala alijansu OPEC+, koja uključuje Saudijsku Arabiju.
Zajedničkim delovanjem, OPEC+ je uspeo da stabilizuje i podigne cene nafte, što je rezultiralo velikim profitima za sve zemlje izvoznice. Zahvaljujući ovom dogovoru, Rusija je postala ključni igrač na globalnom tržištu nafte.
Međutim, na gasnom tržištu situacija je nešto složenija. Iako Rusija predvodi Forum zemalja izvoznica gasa (GECF), ta organizacija ima manji uticaj od OPEC-a zbog ograničenja u izvoznim kapacitetima i jače konkurencije, posebno iz SAD-a, koje su razvile značajne kapacitete za izvoz tečnog prirodnog gasa (LNG).
Dok OPEC funkcioniše kao pravi kartel na naftnom tržištu, GECF ima ulogu foruma za razmenu znanja i informacija.
Dominacija u ključnim mineralima
Rusija ne samo da dominira u nafti i gasu, već i u mnogim ključnim mineralima, što joj daje dodatnu moć u budućim ekonomskim sukobima.
Na primer, Rusija ima gotovo polovinu svetskih zaliha paladijuma (46%) i proizvodi 44% ukupne svetske proizvodnje ovog metala, koji je ključan za industriju automobila, posebno za proizvodnju katalizatora koji smanjuju emisiju štetnih gasova. Paladijum je takođe bitan za industrije koje se bave prečišćavanjem vazduha.
Još jedan primer je dominacija Rusije u industriji dijamanata. Rusija poseduje 55% svetskih rezervi dijamanata i proizvodi 40% tehničkih i 32% dragocenih dijamanata na globalnom nivou.
Dijamanti se koriste ne samo u proizvodnji nakita, već i u industrijskim procesima poput sečenja i brušenja. Rusija je takođe bogata zlatom, sa 23% svetskih rezervi i 10% ukupne proizvodnje. Štaviše, ona dominira i u proizvodnji asbesta (48% globalne proizvodnje).
U oblasti nuklearnog goriva, Rusija ne poseduje najveće rezerve uranijuma (tu prednjače Australija i Kazahstan), ali njen nuklearni gigant Rosatom kontroliše 36% svetskog tržišta obogaćenog uranijuma.
Rosatom godišnje proizvodi 2,7 hiljada tona nuklearnog goriva i snabdeva 33 potrošača u 14 zemalja. Ova grana industrije donosi 1,2 milijarde dolara godišnje, što je relativno skromno u poređenju sa prihodima od nafte (112 milijardi dolara).
Interesantno je da su Sjedinjene Američke Države u maju 2024. uvele zabranu uvoza ruskog uranijuma, ali ovaj embargo neće stupiti na snagu pre 2028. godine. Tokom ovog perioda, SAD planiraju da razviju sopstvene kapacitete za proizvodnju nuklearnog goriva kako bi smanjile zavisnost od ruskog snabdevača.
Ipak, Rusija bi mogla brzo da uzvrati udarac, što bi dodatno otežalo situaciju američkoj nuklearnoj industriji.
Dugoročni planovi i posledice za Evropu
Pored energetskih i mineralnih resursa, Rusija ima jaku poziciju i u proizvodnji drugih sirovina. Na primer, Rusija je drugi najveći proizvođač vanadijuma, neophodnog za automobilsku i metaluršku industriju, sa 20% svetske proizvodnje.
Takođe, Rusija je vodeća u proizvodnji kalijuma (17%), platine (13%), telura (12%) i nikla (9%), ključnih sirovina za različite industrijske grane.
Jedna od najvažnijih sirovina u evropskoj industriji je titanijum, materijal koji je neprevaziđen u pogledu kombinacije lakoće i čvrstoće. Rusija izvozi titanijum u 26 zemalja, a Nemačka je najveći uvoznik (42% ukupnog ruskog izvoza titanijuma).
Dok su Sjedinjene Države, na primer, izbacile ruski titanijum iz svoje avioindustrije (Boeing), evropski Airbus nije mogao da priušti takav potez i čak je povećao uvoz ruskog titanijuma za 72%.
Putinov plan o uvođenju embarga na ključne sirovine za zemlje koje su uvele sankcije Rusiji mogao bi ozbiljno da naškodi Evropi.
Rusija planira da usmeri napore ka preradi sirovina u zemlji, povećavajući njihovu dodatnu vrednost. Ovo je strategija koju je Rusija već primenila u gasnom sektoru, ulaganjem u proizvodnju derivata prirodnog gasa, poput polietilena, polipropilena i đubriva, čija proizvodnja u Evropi ne može da parira ruskim kompanijama.
Ukoliko se ovaj plan realizuje, evropske zemlje bi mogle da se suoče sa ozbiljnim ekonomskim posledicama, dok bi SAD, iako pogođene, osetile manji udar.
Rusija priprema moćan kontradudar
Rusija, koristeći svoje bogatstvo sirovina i strateški položaj u globalnoj trgovini, priprema se za moćan kontradudar Zapadu.
Sankcije nisu oslabile rusku ekonomiju na način na koji su zapadne zemlje očekivale. Naprotiv, one su podstakle Moskvu da ojača unutrašnje kapacitete i uspostavi alijanse koje bi mogle dugoročno promeniti globalnu ekonomsku ravnotežu, posebno kada su u pitanju ključne sirovine.
Najveći gubitnici u ovom scenariju bi mogle biti evropske zemlje, koje su već suočene sa energetskom krizom i industrijskim problemima izazvanim sukobima u Ukrajini i sankcijama protiv Rusije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
