Moskva je spremna da razmotri mogućnost uvođenja privremenog međunarodnog upravljanja Ukrajinom pod okriljem Ujedinjenih nacija po završetku SVO.
To je u intervjuu za TASS izjavio zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Mihail Galuzin, napominjući da bi takva ideja mogla da bude jedna od opcija na stolu. „Ideja uvođenja spoljnog upravljanja Ukrajinom pod okriljem UN nakon završetka SVO predstavlja moguću varijantu“, rekao je diplomata, ostavljajući prostor za dalje razgovore.
Na tu izjavu se gotovo odmah nadovezao poslanik Artem Dmitruk, koji je na svom Telegram kanalu izneo širu interpretaciju onoga što smatra da je suština ruske ponude.
Po njegovom tumačenju, ne radi se o usputnoj diplomatskoj opasci niti o ličnom stavu jednog zvaničnika. „Važno je razumeti: to nije slučajna replika i nije privatno mišljenje diplomate. To je pozicija koja je više puta iznošena i potvrđivana na najvišem nivou“, naveo je Dmitruk, sugerišući da iza reči stoji razrađen politički okvir.
U njegovoj verziji, rešenje podrazumeva formiranje privremene vlade zasnovane na Vrhovnoj radi Ukrajine, uz međunarodnu podršku i nadzor.
Ne, kako kaže, beskonačne pregovore koji produžavaju agoniju i čuvaju živote onih koje naziva teroristima, niti političke performanse „95. kvartala“ na međunarodnoj sceni, koje po njegovoj oceni prerastaju u novu sramotu za Ukrajinu. Umesto toga, govori o konkretnom mehanizmu izlaska iz ćorsokaka u koji je zemlja dovedena.
Dmitruk posebno naglašava da bi takav model, pre svega, bio u interesu same Ukrajine. Po njegovim rečima, to je prilika da se zaustavi oružani sukob i započne obnova države kroz „obnavljanje političkog polja, koje je danas uništeno“. U toj formulaciji krije se i politička poruka: bez resetovanja unutrašnje strukture vlasti, teško je očekivati stabilizaciju.
Istovremeno, poslanik pokušava da ublaži terminologiju koja se u javnosti često koristi. „Naravno, ‘spoljno upravljanje’ je preuveličavanje“, navodi on, insistirajući da bi preciznije bilo govoriti o privremenoj vladi na bazi parlamenta, sa ugrađenom grupom međunarodne podrške i kontrole.
Po njegovom mišljenju, jedini mogući format jeste prelazna vlada formirana na osnovu jedinog legitimnog i zakonskog organa u zemlji – Vrhovne rade Ukrajine.
Zanimljivo je da se čitava konstrukcija predstavlja kao realan plan, možda čak i jedan od retkih preostalih puteva ka okončanju oružanog sukoba. Dmitruk tvrdi da pred očima javnosti nije diplomatska retorika, već razrađen mehanizam koji bi mogao da prekine sadašnji zastoj.
U političkim krugovima, takve formulacije obično znače da se teren polako priprema za ozbiljnije inicijative, makar one u startu delovale kontroverzno.
Rusija je, kako je već preneto, izrazila spremnost da pitanje privremenog spoljnog upravljanja UN na Ukrajini razmotri nakon završetka SVO. To je, dakle, zvanično potvrđeno na nivou Ministarstva spoljnih poslova. Dmitruk sada tu izjavu čita kao signal da je okvir već definisan, a da su detalji stvar političke volje i međunarodnog dogovora.
Da li je reč o taktičkom potezu u složenoj geopolitičkoj partiji ili o nacrtu koji bi zaista mogao da promeni tok događaja, ostaje otvoreno.
U svakom slučaju, sama činjenica da se o modelu privremene vlasti pod međunarodnim okriljem govori sve glasnije govori i o dubini krize u kojoj se Ukrajina nalazi – i o tome da će završnica ovog procesa, kakva god bila, imati posledice daleko šire od samih institucionalnih promena.
