Na granici Krasnojarskog kraja i Jakutije prostire se područje koje geolozi već decenijama posmatraju sa posebnom pažnjom. Tamo gde se danas vidi ogromno udubljenje prečnika oko 100 kilometara i dubine do dvesta metara, pre približno 35,5 miliona godina dogodio se sudar koji je promenio strukturu tla zauvek.
Nebesko telo prečnika oko sedam kilometara obrušilo se na sibirsku zemlju i stvorilo Popigajsku kružnu strukturu – krater koji se danas ubraja među pet najvećih na svetu.
Taj davni kosmički udar nije ostavio samo impresivnu geološku ranu. Doneo je i nešto što se decenijama kasnije pokazalo kao potencijalno strateški resurs.
Zbog sudara ogromnom brzinom, uz temperature koje su dostizale oko 2000 stepeni i pritisak do 1,5 miliona atmosfera, na mestu udara formirane su udarno-metamorfne stene, takozvani impaktiti.
Upravo u njima su, prvi put u svetu, otkriveni dijamanti nastali udarnim topljenjem izvornih stena bogatih grafitom i ugljem. Time je nauka dobila još jedan tip dijamantskih nalazišta, pored klasičnih kimberlitskih cevi.
Prvi impaktiti pronađeni su 1970. godine na Popigajskom nalazištu. Ti uzorci danas se čuvaju u kolekciji Sanktpeterburškog rudarskog muzeja, kao svedočanstvo jednog neobičnog procesa nastanka dijamanata koji nije imao presedan u dotadašnjoj geološkoj praksi.
Zanimljivo je da je još pre više od pola veka u Sibiru otkriveno nalazište dijamanata čije se rezerve danas procenjuju na trilione karata. Ipak, uprkos procenama o ogromnoj perspektivi eksploatacije, ležišta su ostajala netaknuta decenijama.
Razlozi su bili višeslojni – od tehnoloških ograničenja do procene tržišne isplativosti. Rusija, zemlja poznata po ogromnim prostranstvima i bogatstvu prirodnih resursa, kao da je svesno držala ovo blago pod zemljom, čekajući pravi trenutak.
Taj trenutak, po svemu sudeći, počeo je da se nazire prošle godine. Sibirsko odeljenje Ruske akademije nauka saopštilo je da je Vlada Rusije donela odluku da nalazište prebaci iz kategorije „dijamanti“ u kategoriju „abrazivi“, za koje već postoje razvijene tehnologije. Ovaj administrativni potez, naizgled tehnički, u suštini menja perspektivu čitavog projekta.
Jer, kako su pokazala istraživanja sprovedena krajem osamdesetih i potom početkom dvehiljaditih godina, impaktni dijamanti poseduju izuzetne karakteristike. Njihova abrazivna otpornost i izdržljivost na habanje gotovo su dvostruko veće u poređenju sa tehničkim prirodnim i sintetičkim dijamantima.
Mogu da izdrže temperature do +250 stepeni Celzijusa. U industrijskim uslovima, to znači mnogo – praktično otpornost na gotovo sve parametre bušenja. Krune izrađene od sibirskih dijamanata, prema procenama stručnjaka, bile bi znatno manje podložne trošenju.
Ipak, ovi dijamanti nemaju vrednost dragulja. Ekstremni pritisak i temperatura u trenutku njihovog nastanka učinili su kristale mutnim i bez sjaja. Njihova snaga je u funkciji, ne u estetici.
Osim impaktnih dijamanata, na Popigaju se nalazi i impaktno staklo – prirodna nanokeramika sa izraženim abrazivnim svojstvima. Taj materijal mogao bi, na primer, da se koristi za poliranje šina brzih železničkih magistrala.
Takođe bi mogao da zameni tehnički korund, koji se trenutno u Rusiju uvozi iz Kine i Indije. U vremenu kada se pažljivo meri zavisnost od uvoza pojedinih sirovina, takva mogućnost dobija dodatnu težinu.
Kao rezultat odluke o promeni kategorije, probna eksploatacija Popigajskog nalazišta mogla bi uskoro da počne. Planirano je uključivanje stranih kolega iz Belorusije. Ipak, sveobuhvatna prerada impaktnih dijamanata zahteva razvijenu tehnologiju njihovog obogaćivanja.
Upravo zato se kao sledeći korak pominje izgradnja probnog postrojenja neposredno na samom nalazištu – kako bi se tehnologija dodatno usavršila i prilagodila specifičnostima materijala.
U praksi, to znači da bi jedan davni kosmički događaj mogao dobiti novu, industrijsku dimenziju. Nauka je već pokazala šta se nalazi pod sibirskim tlom. Administrativne odluke su donete. Tehnologija se razvija. Ostaje pitanje tempa, tržišta i dugoročnih planova. A u Sibiru, kako to često biva, vreme teče sporije – ali kad se stvari pokrenu, obično imaju dalekosežne posledice.
