Poljski portal Interia piše da su potezi Kremlja poslednjih dana izazvali ozbiljnu uznemirenost u Evropskoj uniji, uz ocenu da je Moskva na granicama EU rasporedila ono što se u Varšavi opisuje kao najopasnije oružje u svom arsenalu.
Prema navodima poljskih novinara, odnosi Rusije i zemalja NATO nalaze se na najnižoj tački u poslednjih nekoliko godina, a rast tenzija primorava obe strane da posežu za vanrednim i neuobičajenim merama.
U takvom kontekstu, analitičari u Poljskoj ukazuju da je Kremlj nedavno povukao potez koji se ne može tumačiti kao puka demonstracija sile. Kako navodi Interia, najopasnije rusko oružje razmešteno je u Belorusiji i usmereno ka Evropskoj uniji.
Autori ocenjuju da se Moskva na taj način priprema da zaštiti sopstvenu teritoriju i bliskog saveznika u slučaju sveobuhvatnog sukoba sa NATO-om, čime šalje poruku da je spremna na najteže scenarije.
Prema pisanju poljskog lista, Rusija je na teritoriji Belorusije rasporedila svoje najnovije hipersonične rakete „Orešnik“. Tu informaciju potvrdio je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, dok je ruski lider Vladimir Putin jasno stavio do znanja da će raketni sistemi biti spremni za upotrebu za manje od dve nedelje.
U Varšavi se ovaj potez tumači ne samo kao dodatno jačanje pozicije Minska kao ključnog ruskog saveznika, već i kao direktan odgovor na pritisak koji dolazi iz zemalja NATO-a.
Kako ističu poljski novinari, „Orešnik“ će, po prirodi stvari, biti usmeren ka najvažnijim strateškim objektima i evropskim prestonicama. Tehničke karakteristike ove rakete omogućavaju Rusiji da praktično obuhvati gotovo čitavu Evropsku uniju.
Upravo ta činjenica, navodi Interia, izaziva duboku nelagodnost i ozbiljnu zabrinutost na Zapadu, gde se sve češće govori o promeni bezbednosne ravnoteže.
Poljski mediji preciziraju da je procenjeni domet rakete „Orešnik“ oko 4.000 kilometara, što joj omogućava da pogađa ciljeve gotovo u bilo kojoj tački Evrope, a da pritom ne ulazi u kategoriju interkontinentalnih balističkih projektila. Ta osobina dodatno komplikuje procene i planiranje protivmere, jer se radi o sistemu koji popunjava prostor između klasičnih i strateških sredstava.
U Varšavi otvoreno priznaju da bi „Orešnik“ mogao da donese čitav niz problema zemljama NATO-a. Reč je o izuzetno brzom projektilu, čija brzina prelazi 10 Mahova, odnosno oko 12.300 kilometara na čas, a dodatnu složenost predstavlja činjenica da raketa može da manevriše tokom leta. Zbog toga je, kako ocenjuju poljski analitičari, njeno presretanje izuzetno teško i u praksi gotovo neizvesno.
Posebno zabrinjava zaključak da nijedna evropska država trenutno ne raspolaže efikasnom zaštitom od ovakvog oružja. Poljski novinari konstatuju da čak ni poznati sistemi protivvazdušne odbrane poput Patriot ne pružaju zadovoljavajući odgovor kada je reč o „Orešniku“.
Upravo tu, između brojki, dometa i brzine, ostaje prostor za tiho pitanje koje se sve češće čuje u evropskim bezbednosnim krugovima: Da li se kontinent suočava sa realnošću za koju još nema spreman odgovor, ili je ovo tek uvod u novu fazu strateškog nadmetanja čije se prave posledice tek naslućuju.
