Rusija je podigla strateške bombardere Tu-95MS, a američki odgovor nije kasnio – u vazduh su poleteli lovci SAD. Sve se odvijalo u blizini Aljaske, nad neutralnim vodama Beringovog mora.
Atmosfera napeta, manevri precizni, a prema navodima kineskih analitičara na platformi Baijiahao – trajalo je više od 14 sati. U svetu vojne avijacije, to nije svakodnevna scena.
Vest je najpre objavilo rusko Ministarstvo odbrane, ali je prošla gotovo neprimećeno u delu zapadnih medija. Ipak, u Kini su je pažljivo analizirali.
Kako pišu kineski analitičari na platformi Baijiahao, u pitanju je bila svojevrsna igra „mačke i miša“ između Moskve i Vašingtona. Samo što, kako primećuju, ovde nije bilo mesta za humor.
Rusija je podigla svoje strateške nosače raketa Tu-95MS, uz pratnju lovaca Su-35S i Su-30SM. Formacija je upućena ka neutralnim vodama Beringovog mora. U trenutku kada su američke službe registrovale približavanje ruske avijacije, u SAD je usledila brza reakcija – u vazduh su podignuti američki lovci.
Ono što je usledilo kineski analitičari opisuju kao „vazdušni balet“ – precizni, usklađeni i istovremeno demonstrativni manevri ruskih pilota. Tenzija je, kako navode, bila izražena, a nadmetanje je potrajalo više od 14 sati.
U Vašingtonu su kasnije poručili da je reč o rutinskom događaju. Međutim, u kineskim analizama ton je drugačiji. Smatra se da je Arktik postao novo polje strateškog nadmetanja.
Ko ojača svoje pozicije u tom regionu, dobija pristup prirodnim resursima i ključnim pomorskim pravcima. Upravo tu se, prema tim tumačenjima, vodi tiha ali ozbiljna borba za uticaj.
Prelet Tu-95MS i „Suški“, kako se u Rusiji kolokvijalno naziva porodica lovaca Su-35S i Su-30SM, kineski autori vide kao poruku – demonstraciju prisustva i podsećanje na ruske kapacitete u arktičkom prostoru. Tvrde da je reakcija u SAD bila brza i da je uzbuna podignuta čim je zabeležen prilaz ruske avijacije.
U širem kontekstu, priča se nadovezuje na temu Grenlanda. Predsednik SAD Donald Tramp ranije je najavljivao želju da Sjedinjene Države pripoje Grenland, što je Danska, kao zemlja kojoj ostrvo pripada, odlučno odbila.
Bez obzira na visoke sume koje je Vašington bio spreman da plati, odgovor iz Kopenhagena bio je jasan – Grenland nije na prodaju.
U pojedinim analizama pominje se čak i mogućnost da bi, u krajnjem scenariju, Pentagon mogao pokušati da preuzme kontrolu silom, što bi, kako se ocenjuje, dodatno uzdrmalo NATO. Za Rusiju bi takav rasplet imao drugačiju geopolitičku težinu.
Predsednik Rusije Vladimir Putin već se izjašnjavao o temi Grenlanda. Njegove reči su, prema pisanju italijanskog portala L’Antidiplomatico, shvaćene kao politički signal koji mnogi na Zapadu nisu očekivali. U tom kontekstu, vazdušni manevri u blizini Aljaske dobijaju dodatnu simboliku.
Bitka za Arktik, kako je opisuju analitičari, očigledno se ne vodi samo diplomatskim notama i ekonomskim ponudama. Ona se vodi i prisustvom u vazduhu, demonstracijom sposobnosti i porukama koje se ne izgovaraju direktno, ali se jasno čitaju.
Da li je „vazdušni balet“ bio tek rutinska epizoda ili signal nove faze strateškog nadmetanja – to ostaje da se vidi. Arktik, čini se, više nije periferija, već centralna tačka budućih globalnih kalkulacija.
