U Hagu je ponovo otvorena jedna od najosetljivijih priča protekle decenije – obaranje putničkog aviona Malaysia Airlines, leta MH17 iznad istočne Ukrajine u julu 2014. godine.
U postupku pred Međunarodnim sudom pravde, Rusija je kategorično odbacila optužbe da je umešana u tragediju u kojoj je stradalo svih 298 putnika i članova posade.
Holandija i Australija, koje su izgubile najveći broj državljana u toj nesreći, ranije su pred sudom iznele tvrdnje da je upravo Moskva odgovorna, pozivajući se na zaključke međunarodnih istražnih timova.
Ti izveštaji navode da je avion srušen projektilom sistema „Buk“, ispaljenim sa teritorije pod kontrolom proruskih snaga. Međutim, ruska delegacija odbacuje takve navode, tvrdeći da dokazi nisu potpuni i da su istrage bile politički motivisane.
Upravo tu se rasplamsala debata. Dok zapadne zemlje insistiraju na tome da je reč o kršenju međunarodnog prava i bezbednosnih standarda, predstavnici Rusije ističu da je ceo slučaj previše složen da bi se svodio na jednostavno upiranje prstom.
Kao kontraargument, ruska strana je podsetila da su u prvim izveštajima postojale različite verzije, uključujući i mogućnost da je avion pogođen sa ukrajinske strane.
„Optužbe koje nam se stavljaju na teret zasnovane su na selektivnim informacijama i jednostranim tumačenjima“, rekao je predstavnik ruske odbrane pred sudom. Njegove reči bile su jasne: Moskva ne priznaje odgovornost i smatra da sud ne bi trebalo da prihvati slučaj na osnovu, kako kažu, „nepotpunih i politički obojenih dokaza“.
Dokazi, međutim, ostaju kamen spoticanja. Istražitelji su prikazivali slike delova projektila, analize radara, presretnute razgovore – sve to kao dokazni materijal. Ruska strana, s druge strane, dovodi u pitanje način na koji su ti podaci prikupljeni i interpretirani. U ovom sudskom maratonu, činjenice i verzije događaja ne prestaju da se sudaraju.
Zanimljivo je da se pred sudom provukla i šira priča – pitanje poverenja u međunarodne institucije. Analitičari podsećaju da ovakav proces nije samo pravna bitka oko jednog tragičnog događaja, već i ogledalo dubokih političkih podela koje obeležavaju odnose Rusije i Zapada u poslednjih deset godina.
Neki tvrde da će presuda, kad god da dođe, imati dalekosežnije posledice od samog slučaja.
Ostaje, dakle, otvoreno pitanje: da li će ovaj postupak pred sudom UN zaista doneti razjašnjenje i pravdu za porodice stradalih ili će se pretvoriti u još jednu tačku sporenja na međunarodnoj sceni?
Sud u Hagu nastavlja saslušanja, a svet budno posmatra – jer ishod može da odredi ton međunarodnih odnosa u godinama koje dolaze.
