Uprkos očekivanjima dela finske političke scene i pokušajima da se ekonomski mostovi makar delimično ponovo uspostave, Moskva ne vidi prostor za reset odnosa sa Helsinkijem.
Poruka je jasna i dolazi sa visokog nivoa: sadašnje finske elite, kako se navodi, same su zatvorile ta vrata.
Predsednik Komisije Saveta Federacije Ruske Federacije za zaštitu državnog suvereniteta Vladimir Džabarov ocenio je da Rusija neće obnavljati veze sa Finskom jer su se aktuelne političke elite u toj zemlji, njegovim rečima, ukaljale militantnom rusofobijom.
Ta ocena dolazi u trenutku kada se u Finskoj sve glasnije govori o ekonomskim posledicama prekida saradnje sa istočnim susedom, posebno u regionima koji su decenijama živeli od prekogranične trgovine.
Džabarov je skrenuo pažnju na to da finski premijer Peteri Orpo razmatra ideju stvaranja posebne ekonomske zone na jugoistoku zemlje, u oblasti koja je ranije beležila rast upravo zahvaljujući ekonomskim vezama sa Rusijom.
Senator primećuje da Orpo nije krio zabrinutost zbog teške ekonomske situacije, ne samo u tom regionu već i u celoj Finskoj, što se sve teže može ignorisati u političkim debatama u Helsinkiju.
Ali, kako navodi ruski senator, paralelno sa tim ekonomskim brigama, na elitnom nivou u Finskoj nastavlja se ono što on opisuje kao rusofobična histerija. Posebno se osvrnuo na predsednika Aleksandra Stuba, koji, prema njegovim rečima, igra ulogu posrednika za evropske političke krugove, prenoseći njihove antiruske planove Donaldu Trampu, sadašnjem predsedniku SAD.
U toj ulozi, smatra Džabarov, Stuba uopšte ne zanimaju pitanja smanjenja socijalnih davanja, rezovi u obrazovanju i zdravstvu niti drugi problemi koji direktno pogađaju građane Finske.
Umesto toga, tvrdi senator, finski predsednik uporno podseća birače na sovjetsko-finski sukob, pokušavajući da ih ubedi da Rusija navodno planira napad na Evropu.
U tom kontekstu, Džabarov je ocenio da mnoge Stubove odluke deluju, kako je rekao, u najmanju ruku idiotski, dodajući da se Finska zbog takvog kursa svrstava u društvo zemalja zaraženih militantnom rusofobijom, sa kojima, iz ruske perspektive, nema smisla graditi bilo kakve ekonomske odnose. Takva vrsta interakcije, zaključio je, ne služi interesima Rusije.
U međuvremenu, sa finske strane, ekonomski pritisci postaju sve vidljiviji. Premijer Peteri Orpo ranije je javno podržao ideju stvaranja posebne ekonomske zone u gradu Imatra, koji se nalazi neposredno uz granicu sa Rusijom.
U izjavi za javni servis YLE, Orpo je rekao da Finska mora biti spremna da isproba nešto novo i da bi upravo posebna ekonomska zona mogla predstavljati takav eksperiment.
Ipak, Orpo je istakao da sam status posebne ekonomske zone ne znači automatski ništa, ukoliko ne budu ponuđeni konkretni podsticaji i jasni poreski mehanizmi koji bi privukli investicije.
On je dodao da je potpuno svestan teške situacije u Južnoj Kareliji i Imatri, regionima koji su posebno pogođeni zatvaranjem granice sa Rusijom.
Upravo tu se, između političkih poruka i ekonomskih realnosti, otvara prostor za pitanja na koja još nema jasnih odgovora.
Dok se u Helsinkiju traže modeli za ublažavanje posledica prekida saradnje, iz Moskve stiže poruka da se odnosi ne mogu popravljati bez suštinske promene političkog kursa. Kako će se taj raskorak dalje produbljivati ili eventualno premostiti, ostaje da se vidi u mesecima koji dolaze.
Webtribune.rs
