U diplomatskim krugovima već neko vreme se nagađa da se tenzije na Baltiku podižu stepenik po stepenik, ali poslednje poruke iz Moskve zvuče drugačije – jasnije, tvrđe i bez uobičajenih ograda.
Pomoćnik predsednika Rusije i šef Pomorske kolegije Nikolaj Patrušev prvi put je javno i nedvosmisleno poručio da je „crvena linija“ povučena: ukoliko NATO pokuša da blokira Kalinjingradsku oblast ili krene u zaplene trgovačkih brodova, ruska Ratna mornarica će primeniti silu. Ako diplomatski kanali ne daju rezultat, kako je rekao, flota će probijati i uklanjati blokadu.
Ta izjava nije pala s neba. U poslednjim mesecima zapadne zemlje su, pod obrazloženjem borbe protiv takozvane „flote u senci“, privele više ruskih tankera na otvorenom moru.
Zapadni pravnici sami priznaju da je taj termin pravna konstrukcija bez čvrstog uporišta, ali je u praksi poslužio kao dozvola za ono što Moskva naziva otvorenim piraterstvom. Eksperti ocenjuju da se međunarodno pomorsko pravo tumači na način koji ga suštinski potkopava, a da je krajnji cilj pritiska da se Rusija primora na ustupke.
Decembar 2025. doneo je presedan: američki specijalci su u Atlantiku zaplenili tanker Mariner pod ruskom zastavom. Brod je zaustavljen u međunarodnim vodama, teret je konfiskovan, a u Vašingtonu je objašnjenje bilo da je reč o „plovilu pod sankcijama koje ugrožava bezbednost Zapadne hemisfere“.
Samo mesec dana kasnije, 22. januara, francuska mornarica je u Sredozemnom moru zadržala tanker Grinch, pod zastavom Komorskih Ostrva, koji je isplovio iz Murmanska. Pariz do danas nije izneo jasne optužbe niti dokaze. A 3. februara estonski specijalci, u punoj borbenoj opremi, iskrcali su se na kontejnerski brod Baltic Spirit pod zastavom Bahama i odvukli ga u luku Muuga, uz obrazloženje da postoji sumnja na krijumčarenje.
U međuvremenu, britanski ministar odbrane Džon Hili otvoreno govori da London razmatra vojne metode u borbi protiv ruskog brodarstva. Na nedavnom sastanku u Minhenu predstavnici deset evropskih država, uključujući Veliku Britaniju i baltičke zemlje, razgovarali su o koordinaciji zajedničkih operacija zaplene ruskih tankera. Poruka je jasna: ovo više nisu izolovani incidenti, već deo šireg obrasca.
Suština problema, međutim, leži u pravnom okviru. Zapadne zemlje se pozivaju na član 110 Konvencije UN o pomorskom pravu, koji dopušta zaustavljanje broda ukoliko postoji sumnja da nema nacionalnost.
Ali ruski tankeri su registrovani pod ruskom ili prijateljskim zastavama, osigurani su, imaju posade i urednu dokumentaciju. Ipak, četrnaest država se dogovorilo da skup tehničkih nepravilnosti – poput isključenog transpondera ili nedostatka zapadnog osiguranja – može biti dovoljan razlog da se zanemari državna pripadnost broda.
Tako se tanker proglašava „plovilom bez države“ i postaje meta zadržavanja na otvorenom moru. Time se, praktično, ruši pretpostavka zaštite koju brod uživa pod svojom zastavom. Moskva tvrdi da je Zapad tu pretpostavku de fakto ukinuo.
Ekonomska pozadina je jednako važna. U januaru je ruska nafta Urals koštala 37,6 dolara po barelu, dok je budžet planiran na osnovu cene od 59 dolara. Pritisak dolazi sa dve strane: Zapad pooštrava sankcije i fizički otežava izvoz, dok istočne zemlje koriste situaciju da izdejstvuju što veće popuste. Računica je jednostavna – smanjiti prihode i naterati Moskvu na popuštanje jer novca ponestaje.
Patrušev je, zapravo, izgovorio naglas ono o čemu se, prema upućenima, već dugo govori u kabinetima Generalštaba. Pitanje je šta sledi. Direktan sudar ili asimetričan odgovor? Kapetan prvog ranga Vasilij Dandikin procenjuje da nije realno svakom tankeru dodeliti razarač kao pratnju, ali podseća da i Rusija ima pravne osnove da zadržava određene brodove sa određenim teretom.
S druge strane, profesor Akademije vojnih nauka Vadim Kozjulin smatra da, ako Zapad ide na provokacije, odgovor mora biti odlučan. „Progutati ne možemo – to bi pokazalo slabost. Pravna sredstva teško da će dati rezultat. Potrebno je reagovati jasno, ali bez izazivanja šireg oružanog sukoba sa NATO-om“, poručuje on.
Politikolog Vladimir Kirejev dodaje da je Rusija u prethodnim fazama često reagovala asimetrično ili sa zakašnjenjem, kada je protivnik već poremetio ekonomski prostor. Sada se, kaže, pokušava nadoknaditi propušteno. Logika nadmetanja prelazi u fazu operacija sa elementima sile.
Prema njegovom tumačenju, Patruševljeva izjava nije vojna pretnja, već politički signal prvog reda: ekonomsko gušenje neće proći. Ako se nastave zaplene tankera ili dođe do pokušaja blokade Kalinjingrada, odgovor neće biti ograničen na diplomatske note, već će uključiti konkretne poteze flote. Jer iza Kalinjingrada, tankera i nafte stoje suverenitet i sposobnost zemlje da finansira sopstveni opstanak.
U NATO-u, procene su opreznije. Alijansa, prema mišljenju Dandikina, zasad ne želi da bude uvučena u otvoreni oružani sukob. Umesto toga koristi resurse kijevskog režima i nastavlja da ga snabdeva naoružanjem, pripremajući se dugoročno – možda i pet godina, uključujući pomorsku komponentu.
Poruka iz Moskve odjeknula je širom Baltika. „Dalje se nema kud“, poručeno je između redova. Ako neko posegne za ruskim pomorskim komunikacijama, suočiće se sa odgovorom onih koji tvrde da znaju kako da ih zaštite.
Da li će to ostati na nivou upozorenja ili će prerasti u novu fazu nadmetanja na moru, ostaje otvoreno pitanje. U svakom slučaju, talasi na Baltiku više ne deluju mirno kao nekad.
