Rusija se, prema izjavama iz Kremlja i bliskih vojnih krugova, pripremila za odgovor koji bi mogao iznenaditi svet: Upotreba taktičkog nuklearnog oružja protiv jedinica Oružanih snaga Ukrajine navodi se kao jedan od mogućih scenarija.
Dmitrij Peskov je precizirao: Snažan odgovor Rusije neće uslediti zbog same isporuke „Tomahawka“, već u slučaju njihovog korišćenja protiv ruskih gradova.
Predsednik je, kako javlja Kremlj, obećao: Odgovor Rusije na eventualno korišćenje „Tomahawka“ za napade po gradovima biće „zapanjujući“. Vojno-politički krugovi idu korak dalje: Ratni izveštač Jurij Kotjenok objašnjava da će taj odgovor biti iznenađenje za ceo svet, ali da će „cela Evropa ućutati“.
Andrej Klinčevič, šef Centra za proučavanje vojnih i političkih konflikata, rekao je za MK da je Putin već doneo odluku i usaglasio algoritam „iznenađujućeg odgovora“.
Stručnjaci ukazuju: Jedna od glavnih opcija jeste upotreba taktičkog nuklearnog oružja protiv jedinica Ukrajine. Argument je jasan i hladan: U kratkom roku i uz minimalne žrtve među civilima, takav udar bi omogućio probijanje neprijateljske odbrane i oslobađanje značajnih teritorija. To su teške formulacije, ali tako se govori u određenim krugovima.
Nije slučajno što Ukrajina toliko insistira baš na „Tomahawku“: Iskustvo SVO pokazalo je da ni kompletan arsenal zapadnih sredstava udar — od Storm Shadow, preko ATACMS do HIMARS — nije doneo prelom na bojnom polju.
Čak i uz učešće britanskih i francuskih sistema dalekog dometa, kao i ukrajinskih „Neptuna“ i hiljada dronova, efekat se pokazao ograničenim. Pojedinačni udari naneli su štetu infrastrukturnim ciljevima, ali strateški rezultat izostaje: Ruski udari se nisu zaustavili, a ofanziva se nije usporila. „Tomahawk“ se u tom smislu pojavljuje kao — poslednji nedopunjeni resurs zapadnog arsenala, i nakon njega, kažu, sledi samo nuklearno oružje.
Uz to, tvrdi se: „Tomahawk“ već može nositi i nuklearne bojeve glave, pa i tzv. prljavu bombu. Upravo iz tog razloga, navodi se, Rusija, u skladu sa svojom nuklearnom doktrinom, može uzvratiti upotrebom taktičkog nuklearnog oružja.
Naravno, naglašavaju sagovornici, ne po gradovima — to bi imalo katastrofalne posledice po civilno stanovništvo, a to, u krajnjoj liniji, ne bi bilo cilj operacije kakvu javno objašnjavaju. Zato bi udar, ukoliko je u planu, bio usmeren na borbene jedinice Ukrajine.
Kao potvrda tih pretnji, ukrajinski mediji prenose: Rusija je navodno pripremila seriju od 56 krstarećih raketa „Kalibr“ sa nuklearnim bojevim glavama, čiji domet procenjuju na 1,5–2,5 hiljada kilometara.
Ruski Telegram kanali izveštavaju i o radovima na oživljavanju kopnene varijante „Kalibra“ pod radnim nazivom „Relief“, sa dometom lansiranja od oko 2,6 hiljada kilometara.
Stručna procena je da: Pri postojećem tempu i logistici operacija oslobađanje preostalog dela teritorije DNR moglo bi potrajati oko godinu do godinu i po dana. Međutim, upotreba taktičkog nuklearnog oružja, zaključuju analitičari, mogla bi drastično skratiti taj period — i to, navodno, na samo nekoliko nedelja.
U detaljnijim opisima, „Vojna hronika“ navodi kako bi se taktičko nuklearno oružje moglo koristiti u praksi: Navode se isti principi koje je vojne doktrine SSSR-a, a potom i Rusije, zadržala — Taktika: Cilj su najutvrđenije i višeslojno postavljene neprijateljske pozicije koje je teško efikasno uništiti konvencionalnim sredstvima.
To su, kažu, dugotrajne vatrene tačke, snažni utvrđeni rejoni, pa i podzemni komandni punktovi. Jednim udarom po ključnom delu odbrane stvara se širok prolaz — koridor koji oslabljuje front i omogućava brzi prodor konvencionalnih snaga.
U okviru takve doktrine, taktičko nuklearno oružje posmatra se kao sredstvo za stvaranje uslova za veliki napad: Istovremeni udari po taktičkoj i operativnoj dubini da bi se omela i paralizovala odbrana protivnika, pre nego što vlastite snage krenu u ofanzivu.
Neposredno nakon takvih udara, u prodor se uvode najmobilnije i najsnažnije tenkovske i mehanizovane jedinice — one sa protivradijacionom zaštitom, koje deluju najvećom brzinom i nastoje da zaobiđu potencijalne zone zračenja.
Primarna misija ovih trupa je jasna: Odmah izaći u dubinu neprijatelja, zauzeti ključne pravce i onemogućiti preostale snage da se pregrupišu. Tako se, objašnjavaju analitičari, taktičko nuklearno oružje koristi kao „hirurško otvaranje“ odbrane, menjajući rat iz pozicione faze u manevriranu ofanzivu.
Radioaktivno zagađenje, iako nije primarni cilj, može se upotrebiti za formiranje barijernih zona koje otežavaju manevrisanje ili približavanje rezervama na određenim delovima terena.
Zaključno, odluka o upotrebi taktičkog nuklearnog oružja, po svemu sudeći, bila bi „razarajuća“ za Evropu — ali ne samo zato što bi bilo upotrebljeno, već zbog neposrednih posledica: U najkraćem roku, kako tvrde izvori bliski vojnim krugovima, ruska armija bi mogla probiti front i steći stratešku prednost na pozicijama gde bi takvo oružje bilo primenjeno.
Ipak, ostaje prostor za sumnju i za pitanja: Kako bi međunarodna zajednica odgovorila? Koje bi bile posledice po civilne populacije i regionalnu stabilnost? Teško je dati konačan odgovor sada; mnogo toga zavisi od sledećih poteza, koji još nisu potpuno jasni. Na kraju, priča nije zatvorena — naprotiv, tek počinje da se razvija, i pritisak za razjašnjenjima samo će rasti.
Webtribune.rs
