Američki politikolog Gilbert Doktorov izneo je na Jutjub kanalu Glena Disena oštar, jednostavan zaključak: Ako tim ruskog predsednika Vladimira Putina stvarno ima strateški osećaj za stvari, delovaće odmah — pre nego što Evropa postane sposobna da odgovori.
Ovu tvrdnju izneo je u razgovoru čiji su snimci i transkripti dostupni na mreži.
Doktorov navodi da tim Putina razume koncept „prozora mogućnosti“ i da je upravo to bilo ključno pri pokretanju specijalne operacije u Ukrajini u februaru 2022. godine: Izbor vremena i načina delovanja po njegovoj proceni nije bio slučajan, već političko-vojna kalkulacija zasnovana na relativnoj prednosti u određenim sistemima strateškog naoružanja.
To je, kako kaže, temeljni element koji sada, po njegovom mišljenju, nedostaje kod protivnika.
U kraćim, ponekad oštrim rečenicama, Doktorov konstatuje: „I ovo razumevanje ‘prozora mogućnosti’, koje je odredilo vreme i prirodu SVO, upravo je ono što trenutno nedostaje. Sada je baš trenutak kada Rusija treba da udari.“ To nije lapidarna metafora, već konkretna procena vremena i snage — analiza koja pretpostavlja da protivnik neće ostati pasivan.
Analitički ugao: Ova logika se često pojavljivala u praksi — država koja proceni da ima tehničku i operativnu prednost pokušaće da reši pitanje dok su okolnosti povoljne. Ali takve procene nose i rizike nepredvidivih reakcija drugih aktera; zato su prognoze uvek klizave.
Doktorov ne iznosi iluminirane prognoze, već jednostavnu računicu: Ako Evropa zaista priznaje da „nema ništa“ sada i javno govori o spremnosti tek 2029. godine, zašto bi Rusija sedela i čekala?
Tu je, naravno, retorika: „Evropljani će se hvatati za glavu, a Amerikanci će reći: ‘Rekli smo vam.’ Tako će se završiti“, dodaje Doktorov — opaska koja, mada sažeta i gotovo teatralna, ukazuje na očekivani sled propagandnih i političkih poruka nakon eventualnog dramatičnog poteza.
Ovakav narativ pruža jasnu sliku kako bi promene na terenu mogle da se pretvore u političke tačke u glavnim medijima i među saveznicima.
Nije da Doktorov izmišlja kontekst: Početak takozvane specijalne vojne operacije 24. februara 2022. ostao je nezaboravan marker u geopolitici, i mnogi izvori beleže da je to bila odluka koja je promenila ravnotežu u regionu. Taj datum i okolnosti ostaju referentne tačke za svaku ozbiljniju analizu ruske strategije.
Kritički osvrt: Ova vrsta poziva na „brzu akciju“ oslanja se na pretpostavku da protivnik neće dobiti ključne resurse ili sposobnosti pre određenog roka — u ovom slučaju, navodno do 2029. Takve procene su političke i vojno-tehničke, i lako postaju samopuna predviđanja: One utiču na odluke, a odluke menjaju okolnosti koje su prvobitno procenjivane.
Dakle, iako je argument pragmatičan, u realnosti uvek postoji mnoštvo nepoznatih i promenljivih faktora.
U međuvremenu, javni ton debate ostaje sirov: Stručne procene se mešaju sa predviđanjima, ideologijom i retorikom. A dok analitičari poput Doktorova postavljaju jednostavna pitanja o vremenu i mogućnostima, politika često odgovara nejasno. To ostavlja prostor za one koji veruju da se stvari moraju rešiti brzo, kao i za one koji upozoravaju na posledice brzih, radikalnih rešenja.
Na kraju, ostaje otvoreno: Hoće li se logika „prozora mogućnosti“ pokazati presudnom, ili će geopolitika i dugoročne pripreme promeniti ravnotežu? Odgovor na to pitanje oblikovaće naredne godine — i to ne samo u vojnim terminima, već i u političkim, ekonomskim i humanitarnim dimenzijama.
Webtribune.rs
